Na moju prošlonedeljnu kolumnu reagovao je direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Dragan Vukmirović i to se reagovanje pod naslovom „Ne naduvavamo podatke“ može pročitati u rubrici Dijalog od 6. novembra. Pošto je meni, i posle tog reagovanja, ostala nerazjašnjena glavna dilema: kako stopa zaposlenosti raste dok bruto domaći proizvod zemlje pada, obratila sam se gospodinu Vukmiroviću molbom za dodatno razjašnjenje.
VIŠE ZAPOSLENIH, MANJE RADA: Republički zavod za statistiku mi je poslao statističku definiciju pojma ZAPOSLENA LICA i pojma NEZAPOSLENA LICA, sa kojima operiše Anketa o radnoj snazi. Iz te definicije je jasno, piše u odgovoru, „da povećanje broja zaposlenih lica ne mora nužno da znači i povećanje ukupnog obima ostvarenog rada u posmatranom kvartalu“. Mnogo toga je jasno već iz prve rečenice kojom se pojam „zaposlena lica“ definiše. „Zaposlena lica su lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla. U zaposlena lica, pored lica koja imaju zasnovan radni odnos i rade u preduzeću, ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije ili rade kao privatni preduzetnici, uključuju se individualni poljoprivrednici, pomažući članovi u domaćinstvu, kao i lica koja su obavljala neki posao koji su samostalno pronašla i ugovorila (usmeno ili pismeno) bez zasnivanja radnog odnosa i kojima je taj rad predstavljao jedini izvor sredstava za život. Prema tome, u Anketi se ne uzima u obzir formalni status lica koje se anketira, nego se radni status tog lica određuje na osnovu stvarne aktivnosti koju je ono obavljalo u posmatranoj sedmici“.
VEZA IZMEĐU ZAPOSLENOSTI I BDP NIJE DIREKTNA: Mada mene, a u kontekstu pada i industrijske proizvodnje i bruto domaćeg proizvoda, nije toliko zbunjivala stopa nezaposlenosti, koliko rast stope zaposlenosti, evo da dam, pošto držim da je korisna, i definiciju pojma „nezaposlena lica“ prema Anketi o radnoj snazi na kojoj se baziraju podaci o stopi zaposlenosti i stopi nezaposlenosti. „Nezaposlena lica su lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan posao sa kojeg su odsustvovala i na koji su mogla da se vrate nakon isteka odsustva, pod uslovom da su zadovoljavala sledeće kriterijume: da su u poslednje četiri sedmice preduzimala aktivne korake u cilju nalaženja posla i da su, ukoliko bi im posao bio ponuđen, bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice, ili da u poslednje četiri sedmice nisu aktivno tražila posao, jer su našla posao na kojem je trebalo da počnu da rade nakon isteka posmatrane sedmice, a najkasnije za tri meseca“.
Ja sam, radi preciziranja, imala još dva dopunska pitanja. Prvo: postoji li ikakva statistička i ekonomska veza između (rasta) stope zaposlenosti i (pada)bruto domaćeg proizvoda? Odgovor glasi ovako: Na Vaše teorijsko pitanje, možemo da odgovorimo da postoji veza između kretanja zaposlenosti i BDP-a kao što postoji veza između ostalih ekonomskih kategorija, ali ova veza nije neposredna i direktna, već postoje mnogi drugi faktori koji utiču na kretanje ukupne ekonomije“. Drugo: U kojim sektorima je u trećem kvartalu ove godine došlo do rasta zaposlenosti i kako se u tim sektorima kretao BDP? „U fleš proceni BDP-a za treći kvartal daju se podaci samo na ukupnom nivou , a 28. novembra 2014.godine biće objavljeni detaljniji podaci o BDP-u za treći kvartal 2014.godine“. Eto kako stopa zaposlenosti raste i kad BDP pada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
