Mati moja, hraniteljica, mleko iskona… Mati moja, svetica vazda silom uzimana, grešnica do nebesa štovana, naložnica premetana od nemilog do nedragog, bludnica i devica, sluškinja i zaumnica.
Mati moja, mučenica zgurena nad porodom, roditeljka sahla u brizi za opstajanjem na ovoj đuturi krčevine, na ovom orepku svakog carstva, na ovoj vražjoj veži koju svi zovemo otadžbinom a ne po njoj…
Moja… Naša majka…
DEVOVANJE
Zadevojčila se kriomice, uz obudavelu materu kose raspletene u žalosti za mužem što se u Carstvo nebesko uznese. Stasavala dugo, predugo… Sva ta nebrojena proleća i leta, jeseni i zime pupila i snažila se, džikljala i čekala…
I, jednog proleća, dok su snegovi kopneli po vododerinama, sa staroga trla se spustila jedra krasotica, stasala i pristala. Uzbibanih nedara, tanka pasa, vita. U žilama joj krv damara zajedno sa otkucajima čežnje za čovekom, porodom i domazlukom…
DOMAZLUK
U prvoj snazi, žudno, strasno, zagleda se u crnu i naočitu ljudinu, s njim se zamilova, njemu podade… On prek i pustopašan, seče pogledon. I bi posečen.
Ožali ga pa se okrete drugom, stamenom i promućurnom. S njim se okući, s njim zapati blago svake sorte, s njim se zaima…
POROD
Govorkalo se da je jalovica, da ne može da zanese ni s prvim ni s drugim, a podno srca joj vazda plod damarao.
I posle paklenih trudova, mnogo godina posle, ispod starog gubera, na svet donese zdravo čedo.
I, sve krenu na bolje…
SUDBA
Ama, kao sve dobro, nije dugo trajalo. Suđaje urekoše. Ono čedo skonča u vihoru što zahvati sa svih strana. Kad minu, sliza se s jednim kicošom, majstorom druge vere i novih običaja. S njim opet dobi porod. I, tavor, tavor, doguraše do boljitka. Potraja…
A onda kola okrenuše niza stranu. Kicoš presiknu a s njim i ono drugo čedo. A ona, kao neka uspaljena mladunica, pomami se za jednim alamanom. Skroz je zaludeo. Zbog njega glavu izgubi, srljala je iz nesreće u nesreću. Kad su njega izmakli, ona se upusti… Đa s jednim, đa s drugim, trećim… Kurta li je, Murta li je – svejedno. Još tumara…
Sirota mati moja… Srbija. S bremenom godina a lepa, roditeljka naša, hraniteljica… Eno je, ruke širi, sve bi da nas zagrli, sve bi da nas privije na sahle grudi, sve bi da nas voli…
Jer nas samo majka može da voli.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
