Transpozicija

„Rečnik tehnologije“ je zaista bio rečnik, ali posle svih ovih godina sve mi se više čini da je u stvari bio proročanstvo. Makar površna priča o tome šta je sve bilo u rečniku prevazilazi propisanu karakterologiju ove kolumne, pa ću se osvrnuti samo na furtutmu koja beše nastala u ondašnjoj društveno-političkoj javnosti. Digla se prašina po komitetima! Napisana nekakva „Analiza“ ideološke orijentacije časopisa Vidici! Redakcija smenjena! Opšti pičvajz. Paradoksalno je ovo što ću reći, ali drago mi je što je bilo tako, jer da je izašao, da kažemo, prošle godine, Rečnik bi prošao apsolutno nezapaženo. Društveno-politički radnici onog vremena – ej, more! – čitali su jako teška filozofska štiva – čak ih i razumevali – a razlog za činjenicu što im se sadržaj Rečnika nije svideo, krio se u tome što je predviđao njihovu skoru propast.

I ne samo njihovu, ubrzo će se to pokazati. Ja sam u to doba bio stalni saradnik „Vidika“, ali nisam učestvovao u radu na „Rečniku“. Radili su to ljudi mnogo obrazovaniji i kompetentniji od mene. Ali i ja sam nešto uradio za Rečnik. Turio sam docnije pomenutu „Analizu“, onako u celini i celosti, u „Famu o biciklistima“, pa se – posredstvom potonjih prevoda Fame – slava Ideološke komisije UK SKS pronela širom sveta.

Zeza me Marjan Čakarević – koji mi je u kratkom imejlu opisao zbitija sa skupa – da će mi Slobodan Antonić tražiti autorska prava. Zašto, Marjane, brate slatki. Zato što je i Antonić učestvovao u pisanju „Analize“. Nisam znao za taj podatak. Ali eto, Antonić došao na skup, i izvinio se. Svaka mu čast.

Pa kad se već Antonić izvinio, red je da se i ja izvinim Žarkoviću. Prekardašio sam, Žare, izvini. Pišući poslednja tri romana, a na teme iz „naše stvarnosti“, pribegao sam (sasvim legitimnoj) poetici vulgarnosti, pa čak i upotrebi otvoreno pornografskog rečnika, ali ne zato da bih se pod starost odavao tekstualnom razvratu ili nekog huškao na razvrat, nego da bih kroz umetničku transpoziciju razgolitio pornografsku prirodu srpske realnosti. Taj stil se – po inerciji – „prelio“ i u kolumne, gde mu, fakat, nije mesto. U redu je kada život piše romane, ali ne valja kada romani pišu život. Bar bismo mi to trebali da znamo. Prijatan vikend.