Trice i kučine

5.7.2013

Kao što vidiš, temelji srpskog bankrota iz devedesetih iskopani su davno, još u XIX veku, i konfederacija srpskih mediokriteta – među kojima ima poprilično kliničkih degenerika – jednostavno ne dozvoljava da se ta istorijska rupčaga zatrpa. Uveravaju nas svakodnevno da bismo – samo da nas oni ne podsećaju – zaboravili Jasenovac, Jadovno i ostala stratišta. Stalno nam prete „rasrbljavanjem“ i plaše nas nekakvim gubitkom identiteta. Ti imbecili srpski narod tretiraju kao skup imbecila i srpski narod na to (bar većinski) i dan-danas pristaje. I to će, bojim se, tako ostati zauvek jer tu nije reč o politici nego o kolektivnom nesvesnom. Sada u Srbiji imamo shizofrenu situaciju. Zvanično, srpska je politika – bar na vrhu – digla ruke od pseudomitologije, ali je (siguran sam da to pratiš) celokupna srpska kultura dopala šaka pseudomitologa najnižeg ranga. Takvi ćemo, ako se ne dogodi neko čudo, na kraju, ući i u EU.

Nezgodno je kad pijace ne rade. Gradovi su tad nekako mrtvi.

Pozdrav,

B.

***

7.7. 2013.

Sećam se ja dobro tog vojnog udara u Čileu. Odjeknulo je to kao grom iz vedra neba, naročito u zemljama takozvanog socijalističkog bloka. A naročito u Jugoslaviji, koja je – tokom 304 Miljenko Jergović i Svetislav Basara velikih kriza – uvek prednjačila, bilo u glasnosti, bilo u ćutanju. Kako bi joj kad odgovaralo. Ti to vreme, po prirodi stvari, ne pamtiš. Ja ga pamtim po sivilu koje u ex-Yu beše zavladalo posle lepršavih šezdesetih godina. Pamtim te šezdesete (o politici, naravno, pojma nisam imao) kao doba naglog prosperiteta, koje je usledilo posle doba svakovrsne oskudice, koga se, opet, sećam krajnje maglovito. Gradilo se tada na sve strane, cvetalo je stotinu cvetova, u kulturu se puno ulagalo i od kulture se više nije zahtevalo da po svaku cenu veliča NOB, NOB-ove tekovine i ostale trice i kučine. Vreme je to, dragi Miljenko, kada se – između ostalih – prevode i objavljuju Borhesove, Beketove i Bernharodove knjige. Strane cigarete i pića – viski na prvom mestu – postaju dostupni svakome ko ima para i volje da ih plati.

Čuvena je bila prodavnica Amfora u Knez Mihailovoj (da me ubiješ ne znam šta je sada u njoj, ona sigurno nije) specijalizovana za promet luksuzne robe. Dakle – cigarete, tompusi, pića, satovi, parfemi, đinđuve, sve na jednom mestu. Tu negde krajem šezdesetih, Fabrika duvana Niš je počela da proizvodi prvu licencnu cigaretu na našem tržištu – kent. Na čijoj paklici je pisalo: Nije po JUS-u. I zaista nije bilo po JUS-u. Bilo je mnogo bolje.