Vesti iz komšiluka

Ako pak Srbin (Srpkinja) ima peh da svetom premetne u Srbiji, ni onda se neće izboriti za pravo da se u crnim hronikama pojavi pod svojim imenom i prezimenom. I u takvim se slučajevima novindžije potrude da pronađu neku vezu sa “širom društvenom zajednicom”. Upravo to se nedavno dogodilo nesrećnoj ženi iz Atenice čija je nasilna smrt obnarodovana ovako: Ubijena komšinica Velje Ilića! Dobro, biti komšija Velje Ilića jeste i čast i obaveza, ali nadam se da nije i prokletstvo i ne vidim kakve uopšte veze sa datim slučajem imaju komšiluk i znameniti komšija. Na šta bi ličilo recimo da je posle Arkanovog ubistva osvanula vest – Ubijen komšija Slobodana Miloševića. Ni na šta! Znale su to i novindžije, pa nisu tako ni napisale.

Nakon sumornog ogleda o kolektivizmu, sledi osvrt na Overlordovo gostovanje kod Olivere Jovićević, tokom kojeg je budući premijer srpskom narodu i senatu izložio neke pojedinosti iz svog plana. Ima tu interesantnih stvari, dražajši auditorijume, a čini mi se da je i Overlord čvrsto rešen da ih sprovede u delo. Pre nego što zađem u nešto sitnija crevca, moram reći da je od velike važnosti činjenica da u tom planu nema ni “m” metafizike, ni opšte ni nacionalne. Mnogobrojni (i sve brojniji) oponenti neće propustiti priliku da Overlordu nabiju na nos izraženi ego trip – fakat, evidentan – ali ja držim da je društveno mnogo korisnije kada neko kaže “ja ću”, umesto “mi treba da”, a isto tako držim da samozatajne osobe sklone bezmolviju po pravilu sede u manastirima, a ne “na vladi”.

Sasvim je drugo pitanje koliko će Vučić uspeti u svojim naumima. Kresanje – a na duže staze i potpuno ukidanje – državnih subvencija Crvenoj zvezdi i Partizanu meni izgleda kao odlična zamisao, ne toliko zbog (ne baš zanemarive) uštede, koliko kao izraz rešenosti da se ubuduće hobiji i rekreativne aktivnosti skinu sa državnih jasli i da se prepuste ličnoj i privatničkoj inicijativi. Još mi bolje izgleda Overlordova rešenost da stane na rep dahijama iz takozvanih javnih preduzeća i da rečena preduzeća u dogledno vreme takođe privatizuje. Nisam, međutim, siguran da li će ta njegova namera biti dobro primljena u njegovim sopstvenim redovima. I – uopšte – Overlod je pun dobrih ideja o štednji i racionalizaciji koje neće naići na dobar prijem u državnom aparatu, a to je, čestnejši moji, ravno sečenju grane na kojoj sedi. Ohrabrujuće je, isto tako, što je Vučić, istina tihim glasom, najavio da će od rusifikovanog NIS-a tražiti dvadeset devet odsto kinte od profita koje pripadaju Srbiji, ali smatram da mu je probitačnije da refundaciju zatraži od Koštunice. Da mu se počem ne bi dogodio Majdan.