Britanci između rusofilije i rusofobije

Vesnu Goldsvorti smo uhvatili na proputovanju kroz rodni Beograd, putovala je za Novi Sad gde je bila gošća Proze festa.

Roman „Gorski“ napisan je na 170 strana, a već je pored dobrih kritika u tamošnjoj prestižnoj štampi doživeo i radio-adaptaciju za Bi-Bi-Sijev Radio 4. U sjajnoj emisiji „Knjiga pred spavanje“ čita ga poznati glumac Filip Arditi. Treba reći i to da je Radio 4 uvek bio ozbiljan radio od poverenja koji ima možda najvernije slušaoce na svetu. Neodvojivi je deo britanskog identiteta. Zašto je upravo „Gorski“ zaintrigirao izbirljive producente? Možda je na to pitanje odgovorio književnik Majkl Frejn, koji je zapisao da „Vesna Goldsvorti eksplicitno uzima za model „Velikog Getsbija“, i njen roman će, kao i original, sigurno definisati jedno društvo u određenom istorijskom trenutku: London danas, dok se živo meso grada pretvara u neživo zlato strahotnim Midinim dodirom nekontrolisanog međunarodnog bogatstva. Od ovog surovog sveta ona stvara, kao i Ficdžerald, priču o pikantnoj korupciji nevinosti, i to radi sa toliko neusiljenog stila i narativne elegancije da vas nezaustavljivo vodi napred, kao da je reč o najukusnijem jelu, od jednog do drugog savršenog zalogaja koji se topi u ustima.“

Nije to priča samo o Rusima i ostalim Slovenima u Londonu. Iza svake rečenice krije se mnoštvo asocijacija koje će srpskim čitaocima biti prepoznatljive dok Britancima možda neće.

Upravo zato pitali smo Vesnu Goldsvorti koliko se percepcija Britanaca promenila – da li su za njih svi Sloveni jedno te isto ili ipak počinju da nas razlikuju.

„Odgovor je dosta težak. Na samom početku „Gorskog“ imam citat Tomasa Makolija iz „Istorije Engleske“, koja je objavljena sredinom devetnaestog veka. On spominje Ruse koji posećuju London. To je u vreme Petra Velikog, znači kraj sedamnaestog veka. Kaže da su svi Rusi izgledali tako divno u svojim prelepim kostimima, ali su bili tako prljavi. Svi su dolazili da ih vide ali se niko nije usuđivao da ih dotakne. Onda kaže 'Na dvorskim balovima s njih su prštali biseri i vaši.' Meni su ti biseri i vaške ulazak u ovo vaše pitanje, ta orijentalna ili semi orijentalna, ruritanijska perspektiva, nešto što obeležava britanski pogled na Ruse. Oni su potpuno fascinirani Rusima i potpuno opsednuti ruskom kulturom. Pritom stalno imaju tu neku kulturnu i političku distancu. Bajron je pisao o poluvarvarskim minaretima Moskve. To s početka devetnaestog veka mi nekako liči na ovo što pišu o Putinu kao da je on nekakav orijentalni despot. Pritom, imaju najbolje produkcije Čehova. Rade fantastične filmske verzije. Pomislite na „Anu Karenjinu“, „Doktora Živaga“, na „Evgenija Onjegina“ što ga je pre nekoliko godina radio Rejf Fajns. Ta rusofilija je u stalnom takmičenju sa rusofobijom. To su Engleska i Rusija. Svi mi ostali mali smo negde u zavesama, po ivicama svega toga. Nas baš mnogo i ne primećuju. Donekle se stvari menjaju. Postajemo im bliži zato što tamo putujemo u većem broju. Prepoznaju i znaju razliku zato što dolaze na more u Hrvatsku ili u posete srpskim manastirima. Ali, osnovna struktura te slike se ne menja vrlo bitno. Mislim da je tu i dalje Rurutanija vrlo aktivna.“

Budući da se u celom svetu, pa i u Engleskoj mnogo toga promenilo, da je London postao megalopolis u koji pristižu ljudi sa svih strana sveta, pitali smo našu sagovornicu koliko je ta multikulturalnost prisutna u engleskoj književnosti.

„Mislim da multikulturalnost nije samo prisutna, nego je i dominantna. U smislu da ja sebe smatram nekakvim marginalcem, a moje kolege koje su tradicionalno 'britcentrični' pisci misle da sam ja u povoljnijem položaju zbog toga što multikulturalna književnost apsolutno dominira. Postoji i nešto drugo o čemu bi naši čitaoci trebalo da razmisle. Britanci zbog toga manje prevode. Njih stalno kritikuju da ne čitaju prevodnu književnost, a u stvari u svetu engleskog jezika praktično imaju nacionalne tradicije ne samo Australije, Indije i Kanade nego i svih nas koji tamo pišemo na engleskom. Tako da, ako hoće da čitaju bugarski roman, oni čitaju Kapku Kasabov, a ne Bugarina iz Bugarske. I to je mač sa dve oštrice. Imaju neku iluziju da poznaju književnosti mnogo više nacija nego što u stvari poznaju zbog tog multikulturalnog sveta.“