Ovih dana u medijima posebno se ističe jedna leksička lepeza – doktor (nauka), doktorat, doktorand/doktorant. Jezičku nedoumicu izaziva poslednji primer ovog niza, da li je ‘ispravno’ doktorant ili doktorand. Kako treba, a kako jeste?
U rečnicima, jezičkim savetnicima i pravopisu stoji da se onaj ko priprema doktorat zove doktorand (od latinskog doctorandus), a ne doktorant. Ženski rod bio bi doktorantkinja, sa t, jer u tom slučaju dolazi do jednačenja suglasnika po zvučnosti. Doktorandi i doktorantkinje postaju doktori/ke nauka kad odbrane doktorsku disertaciju (koja se obično priprema tri do pet godina i koja zahteva dosta truda, posvećenosti, iščitavanje stotina knjiga i naučnih članaka itd.).
Onaj što piše magistarsku tezu jeste, isto tako, magistrand (lat. magistrandus), ali se ponegde, kao na Hrvatskom jezičnom portalu, navodi i magistrant kao dubletni oblik. Sa doktorandom to nigde nije slučaj, ali tekstovi u medijima pokazuju da se doktorant upotrebljava u jednakoj, ako ne i u većoj meri: „Doktorant na Filozofskom neće da brani tezu pred Bečanović i Glušicom“, „Prvi šabački doktorand slikarstva“, „Doktorant Stefanović, magistar ekonomskih nauka, branio je doktorsku disertaciju…“, „Doktorand Pravnog fakulteta u Nišu Filip Mirić zaslužan je za dve nagrade Viktimološkog društva Srbije“ i tako dalje. U komentarima čitalaca često se izražava čuđenje što u tekstu stoji doktorand, jer se naše jezičko osećanje daleko više oslanja na analogiju (prema maturant, asistent) nego na pravopis, u koji retko gleda.
Donekle slična situacija je sa imenicom certifikat i sertifikat. U rečnicima se daje samo ovaj prvi oblik, opet prema latinskom (certe – izvesno, facere – učiniti), ali poslednji Matičin pravopis navodi kao ispravan i oblik sertifikat, prema francuskom izgovoru. Dakle, sad može i certifikat i sertifikat. Pa zašto onda ne bi bilo isto tako i sa doktorantom?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
