„Rukovanje obavljam desnom rukom, ali uvek držim kamen u levoj“, poznata je replika Frenka Andervuda, glavnog junaka američke serije „Kuća od karata“, koja ga možda i najbolje opisuje. Frenk je beskompromisni političar, koji se služi prevarama, trikovima, manipulacijama, ali i ubistvima da bi napredovao na lestvici moći, uglavnom sa uspehom. Možda nije potrebno posebno naglasiti, serija je jako popularna u Srbiji, a na zadovoljstvo ovdašnjih gledalaca od večeras se u udarnom terminu, svakog radnog dana od ponedeljka do četvrtka, prikazuje na Radio-televiziji Vojvodina.
O popularnosti serije svedoči i debata o njoj održana u UK „Parobrod“, kao jedna u nizu koje se održavaju na ovom mestu i koje su posvećene najboljim serijama današnjice. Poznata novinarka Jelena Đurović okupila je troje fanova serije, psihološkinju Mariju Čanković, ekspertnog ljubitelja američkog TV programa Mariju Vićić, kao i Borisa Milićevića, člana Glavnog odbora SPS-a. Prema rečima voditeljke, mnogi političari su bili pozvani, a Milićević je jedini koji se odvažio da prihvati poziv za učešće u ovom razgovoru.
Iako se možda očekivalo da se na samoj debati češće povlače paralele između američke političke scene prikazane u seriji i scene koja se u našoj zemlji dešava u stvarnosti, sagovornici su se ipak uglavnom fokusirali na psihološke osobine likova, njihove motive i odluke koje donose. Međutim, bilo je i poređenja, a jedno od najupečatljivijih je u vezi s terminom „dynamic duo“ (dinamični tandem). Dva glavna lika u „Kući od karata“ su politički bračni par Frenk i Kler Andervud, a učesnici su se saglasili da taj dvojac umnogome podseća na nekada najmoćnije supružnike u Srbiji Slobodana Miloševića i Mirjanu Marković. Politički i društveno aktivan bračni par je prema njihovim rečima jako značajan koncept u svetu politike u poslednjih par decenija, a među ostalim primerima pomenuti su Đinđićevi, Klintonovi, Sarkozi i Brunijeva, Blerovi.
Sa druge strane, Boris Milićević ipak smatra da je, i pored nekih segmenata koji su verno predstavljeni na ekranu, serija u suštini prilično nerealna.
„Postoji mnogo nelogičnosti u „Kući od karata“, barem kada se stvarnost uzme u obzir. Deo koji meni najviše bode oči jeste pogrešan prikaz jedinica moći u svetu politike. Dve jedinice bez kojih se ne može su novac i glasači. Ipak, Frenk i Kler uspevaju da dođu na vrh iako nemaju ni jedno ni drugo. Ne postoji država u kojoj bi to bilo moguće. Nemam ništa protiv fikcije, ali stoji činjenica da su ljudi iz politike predstavljeni negativno do neverovatnih razmera. Svakako ono što treba razgraničiti jeste da ova serija predstavlja političare pre svega onako kako ih građani vide, ali ne i kakvi su oni zapravo“, stao je u odbranu svoje profesije Milićević. Kao javno deklarisani homoseksualac, on takođe priznaje da se među aspektima serije koji su mu privukli pažnju nalazi i biseksualnost protagoniste, mada po njegovom mišljenju zapravo „muškarac ne može biti biseksualan, tako da se slobodno može reći da je Frenk Andervud u stvari gej“.
Jedan od trendova u modernom televizijskom programu jeste i koncipiranje glavnih likova kao negativaca. Poslednjih godina smo to imali u serijama kao što su „Sopranovi“, „Čista hemija“, „Prljava značka“, „Dekster“ i mnoge druge. „Kuća od karata“ se uklapa u taj spisak, a kao i kod ostalih naslova, i na ovom primeru imamo slučaj da se gledaoci vezuju za zločince. Na filmu postoji duža tradicija takvih karaktera, a samo u poslednjih pola veka imamo čitav niz protagonista-negativaca u klasičnim filmovima, koji se u popularnoj kulturi često tretiraju kao heroji: Korleonovi, Boni i Klajd, Toni Montana, Aleks DeLardž… Psihološkinja Marija Čanković smatra da nema ništa čudno u simpatijama publike za te likove, govoreći pre svega o Frenku i Kler Andervud. „Šarm i zavodljivost koju to dvoje poseduju nas sprečava da navijamo protiv njih. Naročito je Frenk taj koji nas zavodi i nema ničeg neprirodnog u tome što uvek želimo da se izvuče iz svojih neprilika, bez obzira na to što njegove postupke svakako ne bismo odobravali u stvarnosti“. Čanković dodaje da je „možda i najveći kvalitet serije to što ne postoji jasna linija koja graniči dobre od loših likova, te da je samim tim i gledalac pred većim izazovima u svom rasuđivanju“.
Takođe jedna od karakteristika savremene televizije jeste da se sve veći broj filmskih zvezda odlučuje za poduhvate na „malom ekranu“. Kevin Spejsi i Robin Rajt su tako nakon višegodišnjeg rada na filmu prihvatili glavne uloge u seriji „Kuća od karata“, a to im je već donelo po jedan Zlatni globus. Još jedno poznato ime na projektu je i reditelj Dejvid Finčer, koji je producent serije, a režirao je i prve dve epizode. Emitovanje ovog programa je počelo 2013. godine i do sada je izašlo ukupno 39 epizoda, upakovanih u tri sezone. Premijera sezone broj 4 se očekuje narednog februara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
