Holivudska avantura u ozbiljnoj književnosti

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Ovako je ukratko Izdavačka kuća Laguna, koja je objavila obe Hamfrizove knjige u prevodu Nenada Dropulića, predstavila Hamfrizov roman, čiji je glavni junak grad Konstantinopolj. O ovom delu u Delfi kafeu beogradskog SKC- a govorili su vizantolog Milena Rapajić i Nenad Dropulić.

– Kod Hamfriza nema nijedne istorijske greške. On suvereno vlada istorijom, suvereno vodi radnju i likove. Što je posebno važno, on je zaljubljen u grad koji je pre pisanja knjige istražio i „pregazio“. Istine radi, treba reći da nisu Turci opljačkali Konstantinopolj, to su pre njih učinili krstaši. Mehmed Drugi Osvajač je samo osvoji grad koji je već bio na umoru i doneo mu novi sjaj, stvorivši od njega ponovo svetsku prestonicu. Hamfriz završava roman rečima da su se napadači i branioci pomešali tokom vekova i svi su sada stanovnici bajoslovnog Istanbula – rekao je Dropulić, koji je inače po obrazovanju istoričar.

Sam Hamfriz u pogovoru storije o padu Konstantinopolja priznaje da „kad piše mora da oseti mesto na kom se priča odvija, što naročito važi za ovu knjigu“, zbog čega je dva puta za tri godine boravio u Carigradu. Takođe kaže i da „njegove police škripe pod knjigama o opsadi Konstantinopolja i ljudima koji su se u njoj borili“.

– Zahvaljujući poznavanju grada, pisac je uhvatio i duh mesta i duh vremena ne samo u Carigradu, nego i na Mediteranu. Uključio je u priču i borbu za prevlast između Venecije i Đenove, a autentičnosti i životnosti priče doprinosi to što o opsadi piše iz obe perspektive – napadača i branilaca – naglasila je Milena Rapajić.

Ona je ukazala i na majstorski oslikan lik Mehmeda Osvajača, koji je u 21. godini života uspeo ono što njegovi prethodnici nisu mogli 800 godina – osvojio najmoćniji grad na svetu. Prema Dropulićevim rečima, Mehmed Drugi, koji se pominje i u romanu „Vlad“, ne samo da se razvija između ove dve knjige, nego i sazreva kroz priču o padu Drugog Rima.

– Hamfriz pruža pravu holivudsku avanturu kombinovanu sa odličnom književnošću – piše filmski u najboljem smislu te reči, a „Grad zvani Armagedon“ vapi da bude ekranizovan – smatra Dropilić.

U Laguni očekuju da će ova knjiga, u kojoj se prepliću sudbine careva, sultana, vojnika, pomoraca, čarobnica, proroka, avanturista, pripovedača… privući ljubitelje ne samo istorijskih romana, nego i istorijskih trilera i epske fantastike. Ovaj izdavač planira da do sredine decembra objavi i Hamfrizov roman „Šekspirov buntovnik“, zbog čije bi promocije autor mogao da dođe u Beograd.

Ljubitelj istorije

Pisac i glumac Kris Hamfriz iza sebe ima uspešnu pozorišnu, filmsku i tv karijeru, uz koju je stigao da napiše i desetak romana, uglavnom istorijskih. Piše i knjige za tinejdžere, koje su mešavina istorije, horora i fantastike. Kaže da mu je istorija oduvek bila omiljen predmet u školi, ali da ga je gluma sprečila da mu to bude životni poziv. Rođen je u Torontu iz kog je preko Los Anđelesa i Velike Britanije stigao do Vankuvera, gde sada živi.