Stvaralaštvo poljske književne avangarde nastalo u periodu od 1917. do 1939. godine dobilo je dve obimne i bogato dokumentovane knjige u izdanju Službenog glasnika. Dok je prva, objavljena 2011, bila posvećena programima i manifestima pojedinih pravaca i grupa (ekspresionizam, formizam, sferizam, futurizam, Krakovska avangarda, Žagari, četvoropreg, artes, jidiš avangarda), drugi tom, koji je takođe priredila najpriznatija polonistkinja kod nas, Biserka Rajčić, okupio je na jedom mestu poeziju, prozu i drame predstavnika pomenutih „izama“. Oba izdanja plod su višedecenijskog istraživanja poljske literature 20. veka Rajčićeve, koja je, prema rečima urednika izdanja Gojka Tešića, „institucija prezentovanja poljske književnosti u Srbiji i prostoru cele bivše Jugoslavije“.
On je na jučerašnjoj konferenciji za novinare istakao da su ove dve knjige izdavački raritet u evropskim razmerama.
– Ovakve antologije ne postoje čak ni u poljskoj literaturi koja vodi računa o svojoj književnoj prošlosti. Prvi tom je imao čak promociju i u Varšavi, a Poljaci su priznali da su avangardu kao celinu doživeli tek preko ove antologije – kazao je Tešić dodavši da će se u skorije vreme u izdanju Službenog glasnika u knjižarama pojaviti i dve knjige posvećene avangardi španskog govornog područja.
Iako su obe knjige vrlo obimne i sadrže – prva 80 tekstova (programa, manifesta protesta, polemika…) i brojne fotografije i ilustracije, a druga dela (poezija, proza, dramske tekstove) 75 autora, prema rečima Biserke Rajčić, falilo je još nekih 200-300 strana kako bi u njih stalo sve ono što je ona do sada prevela, a što je važno za ovaj period.
Poljska avangarda ne samo da ne zaostaje za svetskom avangardom već joj u mnogo čemu prethodi. Kako kaže Rajčić, imala je veliki uticaj na književnost druge polovine 20. veka u ovoj državi, ali i van njenih granica, budući da između 15 i 20 miliona Poljaka živi izvan Poljske.
– Dovoljno je pomenuti Stanjislava Ignacija Vitkjeviča koji se smatra pretečom teatra apsurda, a koji je je već sredinom 20-ih godina 19. veka prestao da piše drame i posvetio se poeziji i filozofiji. Poljska avangarda imala je veoma značajan odjek zahvaljujući književnim časopisima u Parizu a gde su pisci mogli da objavljuju svoja dela u periodu socrealizma, kada to nisu mogli da čine u svojoj domovini – objasnila je Rajčić.
Ona je pojasnila da je u Poljskoj, kao i u drugim zemljama u tom periodu, postojalo nekoliko književnih pravaca i grupa koje su bili zatvorene i koje su delovale u jako kratkom periodu. Njihovi centri vezani su za nekoliko gradova, poput Varšave i Krakova, i bili su okrenuti kako Parizu, centru svetske avangardne umetnosti, tako i ruskoj književnosti, budući da je veći deo autora studirao u toj zemlji. Kuriozitet je i što veliki deo stvaralaca čine Jevreji koji u tom periodu po prvi put pokazuju svoju umetničku sposobnost.
– Većina njih bila je asimilovana u 19. veku i pisali su na poljskom, ali neki od njih su po prvi put stvarali na svom jeziku – naglasila je Rajčić.
„Poljska književna avangarda – Poezija, proza, drama – 1917-1939“ podseća da je fenomen poljske književnosti svakog perioda, ne samo avangarde, poezija, ali i da je međuratna literatura važan uticaj ostavila i u prozi, a posebno drami. Pored ovih tekstova, knjiga sadrži i sažetu istoriju ovog perioda iz pera Biserke Rajčić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
