Muminova dolina: pustolovine nevinosti

Takvu radost doneće vam naizgled bezazleni strip album „Mumin – Velike i male pustolovine“ Tuve Janson i njenog brata Larsa (Komiko, 2015). Reč je o šest strip-priča sa legendarnim Muminima, koji su rađeni u formi kaiševa da bi se pojavljivali u dnevnim novinama. U priči „Mumin i kometa“ postoji opasnost da kometa udari u našu planetu, u „Muminu i zlatnom repu“ kritikuje se malograđanski svet poznatih, nevolje severnog sveta pratimo u priči „Mumin i zima“, neobične morske avanture videćemo u „Mornarskom životu“, intimne ispovesti susrešćemo u „Traponjinim udvaranjima“, a Lars je kompletan autor „Muminove lampe“.

Tuve Janson (1914-2001) rođena je u glavnom gradu Finske, ali su njeni roditelji poreklom bili Šveđani. NJen otac bio je vajar, a majka ilustrator i grafički dizajner (poznata je po dizajnu za finske novčanice i poštanske marke). Mnoga leta provela je sa svojom porodicom na ostrvima u zalivima oko Finske i Švedske, što će ostaviti značajan trag na svet Mumina, njihovu srdačnost i gostoljubivost. Studirala je na likovnim školama i akademijama u Stokholmu, Helsinkiju i Parizu, a prvu samostalnu izložbu imala je 1943. godine. Tokom 30-ih godina XX veka putovala je po Evropi i ilustrovala priče za brojne magazine. Veći deo života provela je sa svojom partnerkom Tuliki Pietilom, profesorkom i slikarkom. Tuve je dobila Andersenovu nagradu 1966. godine.

Ali ono najvažnije, kao i kod svakog velikog umetnika, nisu samo analiza biografskih činjenica i tumačenje dela iz određenog teorijskog ugla, već nalaženja tačaka u kojima se život i delo ukrštaju u obliku jedinstvene poetike konkretnog autora.

Sve je počelo kad je Tuve prvog Mumina nacrtala na zidu toaleta porodičnog letnjikovca nakon svađe sa bratom oko Imanuela Kanta. Po njenim rečima, nacrtala je „najružnije biće koje je moglo da se zamisli“ i napisala ispod njega „Kant“. On je otprilike izgledao kao prvi odštampani Mumin u satiričnom, antihitlerovskom finskom magazinu Garm 1938. godine. To stvorenje zvalo se Niisku i bilo je mršavo, ružno, sa izduženim nosom i đavolskim repom. Za termin Mumin zaslužan je ujak Ejnar, koji je živeo kod Jansonovih dok je studirao u Stokholmu. Pošto je primetio da mala Tuve krišom uzima hranu, upozorio ju je da u špajzu živi trol mumin koji dahće ljudima za vrat, a njegov je dah leden.

Prvi Mumini pojavili su se u knjizi „Mumini i velika poplava“, nastaloj 1945. godine za vreme Drugog svetskog rata. Po sopstvenom priznanju, Tuve je bila depresivna zbog rata i htela je da stvori nešto naivno i nevino. Otuda sve postaje jasnije: Mumin je pitomo, dobroćudno i radoznalo stvorenje. Za njega je svet neistraženi prostor u kojem čekaju mnogobrojne tajne i vesele avanture. Voli druženje i misli da je njegova dolina najzabavnije mesto na svetu. Zato se jedino plaši samoće. Mumin je privržen porodici i večito je dete. Ima ogromno telo, velike oči i male uši i živi u svojoj dolini. Muminova dolina je idilično mesto u kojem Mumini žive harmonično sa prirodom. Mumini žive u kući u koju često navraćaju razni stanovnici doline. U blizini je obala mora i na toj obali Mumin često boravi. Mumini spavaju preko zime jer je čitava dolina tada prekrivena snegom.

Stripovi su nastali kao izlazak divnih likova iz ilustracija romana. Tuve stvara svoj svet pomalo eskapistički, pomalo kao igru mašte, uvek kao spoj jednostavne priče i dopadljivih ilustracija. Međutim, u svakom trenutku, nesputani narativi Tuve Janson laviraju na granici nečeg nepoznatog, grotesknog, dakle na ivici uzbudljivog i zabavnog ali i strašnog. Muminova dolina naseljena je brojnim likovima i mnogobrojnim nepoznanicama i u njoj nema mnogo objašnjavanja. Svemir je tajnovit poput čarobnjakovog šešira iz kojeg ne znate šta možete da izvučete. Mnogi kritičari govorili su da je njen moto – nadaj se najboljem i spremi se na najgore – više dionizijski nego apolonski i da je otelotvoren u Muminovom svetu. Ali tu se krije jedna od lepota Muminovog sveta: kad zakoračimo u Muminovu dolinu, mi se ne osećamo kao stranci u tuđem svetu, već postajemo svesni jednog neobičnog kosmosa koji smo nosili u sebi. Mumin nije priča nečije mašte koju upoznajemo kao nešto nestvarno, već je otključavanje jednog podsvesnog sloja koji govori arhetipskim jezikom reči i slika.

U ispisivanju Muminovog sveta Tuve koristi širok spektar umetničkih sredstava, ne samo spoj reči i slike. Ona upotrebljava iskustva bajki – moguće i nemoguće spajaju se s neočekivanom lakoćom, iskustva humorističkog i avanturističkog romana, upotrebljava mnoge odrednice žanrovske literature poput fantastike i horora (često postojanje duhova, čak i čitave vrste kao što su Hafihnatovi), kao i melodiju reči (mnogi junaci imaju zvučna, zabavna i zanosna imena na svim jezicima – na srpskom neka od njih u prevodu Slavice Agatonović jesu Mumin, Hemul, griziklonja, Filifjonka, Hafihnatovi).

Ako posmatramo Muminov svet kao kopiju onoga što se dešavalo autorki ili kao delo u kojem treba naći paralele između likova i ljudi koji su imali veliku ulogu u njenom životu, to neće biti ni lako niti jednoznačno. Mnogi poznavaoci Muminovog sveta smatraju da je lik Male Mi zapravo autoportret Tuve Janson. Mala Mi živi u sa Muminima u njihovoj kući, iako nije ni u kakvom srodstvu s njima. Hrabra je i često učestvuje u Muminovim avanturama, ali njeno namršteno lice kao da pomalo krije i cinizam, pa ne čudi što ponekad učini nešto bezrazložno i pomalo zlobno, kao što je bacanje kamena na raka koji šeta dnom isušenog mora. Ona je mešavina nevoljene devojčice i simpatičnog spadala, spoj melanholičnog sarkazma i znatiželjne ali trezvene osobe. Ona je sitna ali samostalna, divlja ali pouzdana i uvek spremna na sve. Zbog toga nije čudno što se ove rečenice mogu odnositi i na stil crtanja same Tuve Janson.

Dobro znamo da je umetničko delo amalgam umetnikove samospoznaje i uticaja spoljašnjeg sveta, unutarnji uragan koji u svom središtu stvara stabilnu strukturu. Svi likovi i događaji samo su sklopovi i odsjaji realnosti, prekombinovani komadići ogledala. U tom slučaju osnovna karakteristika stila Tuve Janson jeste da ona najpre stvara metaforu: lik koji ima svoj jasan vizuelni izgled i preciznu karakternu ili opisnu osobinu. Takve metafore potom se puštaju svet, u metonimijsku liniju jedne narativne celine, najčešće okvirne pripovesti. Priča je za Tuve niz metaforskih likova koje povezuje jedna metonimijska nit. Tuve je tako pisala i tako crtala stripove.

A čitava saga o Muminima trajaće i dalje. To bezbedno i mirno mesto iz mašte, oivičeno polupropusnom opnom imaginacije, nastaviće da lebdi na granici između podsvesti i sveta u kojem se realizuje naša nepresušna želja za dogodovštinama.