„Demografska slika Srbije govori da smo nacija koja izumire. Svake godine RS ostaje bez približno 30 hiljada stanovnika i stanovnica. Svake godine u Srbiji se izvrši 100-200 hiljada namernih prekida trudnoće. Svakog sedmog u mesecu pripadnici ekstremističkih, desničarskih organizacija prave javne skupove na kojima prikupljaju potpise za zabranu abortusa. Niko ne prikuplja potpise kojima se od države traži da zaustavi nasilje nad ženama…“ – ističu autori predstave „Crvena: Samoubistvo nacije“, koja će premijerno biti izvedena 18, 19. i 20. aprila u Bitef teatru. Ovi autori još kažu, tokom protekle godine ubijene su 43 žene, a od početka ove pa do današnjeg dana njih 15. Svaka treća žena je žrtva fizičkog, psihološkog ili seksualnog nasilja. „Povežite sami!“, poručuju tvorci komada.
Milena Bogavac, autorka ovog komada, ističe da je 2004. kada je pročitala UNICEF-ov izveštaj o broju abortusa, pomislila da je neophodno seksualno obrazovanje u školama. Tada je podnaslov ove predstave glasio: Seks i posledice. Sada se, kaže, poziva na te podatke na sasvim drugi način jer uviđa različite oblike mizoginije koji favorizuju muškarca i muški princip zbog čega nije ostavljeno mnogo prostora za žensko samopouzdanje i želju da stvara porodicu u društvu kakvo je današnje.
Današnji podnaslov je posledica tog saznanja.
* U vašoj predstavi muškarci neće igrati žene, ali će govoriti u njihovo ime. Zašto? Ko su nosioci mizoginije – muškarci ili žene?
– Važno je reći da u tome učestvujemo svi. Postoje žene koje su jednako mizogine kao i muškarci. Zato se i ne može ništa rešiti ako samo jedna od ovih biološki determinisanih grupa pristupi rešavanju problema. Pišući „Crvenu“, a kasnije sarađujući sa Centrom E8 i radeći na predstavi „Budi muško“, ja sam shvatila da postoji čitav univerzum muške borbe za ženska prava. To je pokret koji je ekvivalent feminizmu, dakle to su muškarci koji su se osvestili i da takođe treba da menjaju stvarnost, način na koji su i sami vaspitavani i da doprinesu ženskoj borbi za prava.
* Istražujući, jeste li naišli na razloge abortusa koji su u predstavi zajednički imenitelj za ženska prava?
– Razlozi su brojni i različiti. Pročitala sam brojne studije, dokumenta i novinske članke… Ono što je pogrešno i jako ružno jeste to što se u medijima ženama zamera produženo školovanje, hedonizam, karijerizam… A suštinski strašna stvar je siromaštvo, nezaposlenost… Ako i jeste zaposlena, žena nema nikakvu sigurnost na radnom mestu. Tu je čitav administrativni cirkus sa PDV-om za dečju opremu. Društvo traži da rađate, ali zapravo ništa ne čini da popravi uslove u kojima bi to dete trebalo da odrasta. Šta se dešava kada se dete razboli? Od žena se traži da rađaju te male Srbe i Srpkinje, a gde ćemo i šta ćemo sa tim ljudima, to niko ne zna…
* To otkriva i onu drugu stranu novčića da žena gotovo da ne može da se zaposli jer je poslodavac posmatra kao potencijalni problem…
– To je apsolutna istina. Volim izjavu Vojkana Arsića (reditelj) u kojoj on govori da pitanje povećanja nataliteta nije pitanje jedne agresivne kampanje već uređenja društva. Mi smo društvo u kojem nikome nije dobro, a kada nikome nije dobro, ne možete da očekujete da neko želi da u svoje ruke uzme važne stvari kao što su vaspitavanje novih generacija i stvaranje porodice.
Tim
Milena Bogavac autorka je teksta i dramaturgije, dok koncept, režiju i dizajn scene potpisuje Vojislav Arsić. Bojana Vunturišević je autorka muzike, a Andreja Kulešević scenskog pokreta. U predstavi igraju: Đorđe Živadinović Grgur, Mladen Sovilj, Zoran Pajić, Zoltan Pletl, Anđelko Beroš, Janko Cekić, Aleksandar Jovanović, Dušan Kaličanin, Uroš Milojević, Uroš Mladenović, Uroš Novović, Marko Panajotović, Ivan Pantović, Alek Surtov, Stefan Uroš Tešić, Jovan Zdravković.
Balerine
Srpsko narodno pozorište i Studentski kulturni centar NS gostuju 21. aprila u Bitef teatru sa dokumentarnom predstavom „Balerine“. Komad je dokument o životima umetničkih igračica u Srbiji danas, kao metafora umetnosti življenja. Režiju i dramaturgiju potpisuje Milena Bogavac, a koreografiju Olivera Kovačević Crnjanski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
