Najsubverzivniji blokbaster svih vremena

Pa ipak, četvrti nastavak i veliko finale sage o Ptici rugalici „Sjaj slobode 2“ bio je, prema podacima pojedinih istraživanja, poslednjih meseci iščekivaniji film od novog nastavka „Ratova zvezda“. Ali serijal Džordža Lukasa ne govori o surovom kapitalizmu, kao „Igre gladi“, zbog čega je ova filmska tetralogija dobila titulu najsubverzivnijeg blokbastera svih vremena.

Zbog čega je ova priča, zamaskirana u književnost za mlade („young adult“), tako popularna? Zato što film i knjiga o komercijalizaciji nasilja ne deluju kao fikcija, već tamna refleksija naše stvarnosti.

Trilogija Suzan Kolins smeštena je u postapokaliptičnu Severnu Ameriku, koja se sada zove Panem. Ova država podeljena je na bogati glavni grad Kapitol i 12 siromašnih i obespravljenih Okruga, koji posle bezuspešne pobune kao kaznu moraju da donose danak – dečaka i devojčicu između 12 i 18 godina, koji će se takmičiti u godišnjim Igrama gladi, najsurovijem rijaliti programu. U velikoj areni koja može da se promeni od ledene u pustinjsku sredinu, 24 izabrane dece bore se za svoj opstanak, protiv surove okoline, jedni protiv drugih ili prljavih trikova tvoraca igre i, naravno, gladi. Sve za zabavu zahtevne TV publike. U takvom sistemu jedna devojka, Ketnis Everdin, uspeva ne samo da pobedi u 74. Igrama, već i da svojim uspehom pogodi kao strela, pravo u srce, opresivni sistem postapokaliptične Amerike. Njena pobeda, poput glasa ptice rugalice, raširila je nadu među pokorenim stanovništvom, zapalivši požar pobune u celoj državi. Nakon nastavka priče u „Lovu na vatru“, gde predsednik Snou pokušava da se reši vatrene devojke tako što organizuje nove Igre gladi u kojima učestvuju dosadašnja 24 pobednika, „Sjaj slobode“ govori o stvarnosti revolucije sa ulica Okruga. Ketnis je sada deo pobunjenika, a svaki njen korak ponovo je praćen kamerama koje ovaj put treba da pokažu stanovnicima Panema da je pad Kapitola moguć.

Gde je tu veza sa našom stvarnošću? Pre svega u odnosu prema medijima. „Igre gladi“ nisu samo gorka satira činjenice da su rijaliti emisije postale najgledaniji televizijski program, već pokazuju i pravu suštinu sedme sile koja pravi spektakl od brutalnosti. Sama funkcija medija je da utiče na masu, bilo kao upozorenje Kapitola šta se može desiti sa njihovom decom ako se pobune, ili propaganda koju smišljaju ljudi iza Revolucije, kako bi podstakli društvo na ujedinjenje u borbi. Sve na kraju završi na televiziji.

Film o klasnoj podeli društva snimljen u estetici rijaliti programa i video-igrica donosi i alegoriju kapitalističkog sveta konkurencije – pravilo – može biti samo jedan, a ostali su u ovom slučaju osuđeni na smrt. Takođe globalne podele na zemlje prvog i trećeg sveta, ili u mikrokosmosu svake države – na bogate i siromašne, u fokusu su „Igara gladi“ – blještavi sjaj Kapitola, u čijoj estetici bi verovatno jedino mogla da uživa Ledi Gaga, stoji nasuprot mraka i bede Okruga, a ljudi koji rade tačno ono što im se kaže suprotno od onih koji se bore za goli život.

Jednostavne alegorije vrlo lako su se primile u pojedinim sredinama, pa su tako na protestima širom sveta, uglavnom u državama autoritativnih sistema na Istoku, pojedinci koristili simbole Ptice rugalice koja u filmu i knjizi poziva na pobunu (podignuta tri prsta). A zbog činjenice da je Panem nastao po uzoru pre svega na Ameriku, ali i druge kapitalističke zemlje, teme „Igara gladi“ nisu daleke ni od stanovnika zapadnih država.

S druge strane, u zemljama koje se vrlo živo sećaju svojih revolucija i trenutka kada su ih one izneverile, priča iza revolucije Okruga je najzanimljivija. Borba za moć i unutar obespravljenih i nezaštićenih, stvaranje novog totalitarnog sistema i činjenica da u ratu obe strane donose kontroverzne odluke, samo su neka od pitanja koje postavljaju „Igre gladi“ (za naše društvo, čini se, vrlo dobro poznate u raznim epohama).

Ipak, bez obzira na veliku popularnost serijala „Igre gladi“ primetno je da su za razliku od prva dva filmska dela, druga dva nastavka, nastala po jednoj knjizi – „Sjaj slobode“, dosta slabije prošla na bioskopskim blagajnama. Želja za većom zaradom holivudskih studija, koji su poslednjih godina popularne knjige delili na više filmova ne bi li zaradili malo više novca (od „Hari Potera“ i „Sumrak sage“ do „Hobita“), i ovaj put je dovela do razvučenosti priče i slabijeg efekta razrešenja. Očekivano, budući da svakom filmskom studiju nije cilj da podstakne publiku na pobunu, već da zaradi, pa makar i pričom protiv konzumerizma. Zato i ovaj put, kao i uvek u Igrama, ne pobeđuju učesnici, već sistem – u ovom slučaju holivudski.

Sve popularnije distopije

Poslednjih godina među popularnijim žanrovima, posebno u književnosti za mlade, sve su češće distopije. O kojoj pomami među mlađom generacijom (koja odnedavno nosi naziv generacije K po junakinji Ketnis Everdin) je reč govori i činjenica da je nakon „Igara gladi“ svoju filmsku verziju dobila je i trilogija „Drugačija“, a holivudski studiji planiraju i nove naslove. Bilo da govore o savršenom društvenom sistemu iza koga zapravo vlada haos, ili svetu koji preživljava nakon katalizmičkog događaja, zamaskirane u priče o budućnosti, distopije su uvek barometar društvene klime i govore o trenutnim teskobama.