Neposlušni reditelji uzeli stvar u svoje ruke

On predstavlja prostor mogućnosti, prostor slobode i prostor svakog mogućeg društvenog i umetničkog delovanja. Ovo je temelj budućeg grada, Beograda, koji ćemo voleti“, napisali su na svom Fejsbuk profilu članovi neformalnog Pokreta za okupaciju bioskopa, koji je svoju akciju počeo u petak okupiranjem bioskopske sale Zvezda u Ulici kralja Milana. Za one koji već nisu čuli, predvođeni filmskim rediteljima Minom Đukić i Lukom Bursaćem, mlade filmadžije su se u petak oko 19 sati okupili ispred Doma sindikata, odakle su krenuli u „Marš za bioskope“. Autori su upali u Zvezdu, gde su održali nezvaničnu beogradsku premijeru filma „Neposlušni“ Mine Đukić.

Zastava Pokreta za okupaciju bioskopa vijoriće se ispred Zvezde do daljeg, budući da su ovi mladi filmski autori nastavili sa projekcijama i tokom vikenda, organizujući i akciju čišćenja tog bioskopa, rešeni da tu ostanu, jer žele da skrenu pažnju na inicijativu da je gradu potrebno „više pravih bioskopa“, ali i na ceo proces privatizacije Beograd filma. U međuvremenu ih je posetila i policija, koja je u subotu ujutru ispred bioskopa legitimisala nekoliko aktivista i okupljenih građana a, kako kažu organizatori, cela akcija će trajati dok se nešto ne promeni i neko ne ponudi rešenje.

A evo i kako su „nestali“ bioskopi, odnosno kako se odigrala privatizacija Beograd filma. Nikola Đivanović, koji je došao iz Engleske posle oktobarskih promena 2000. godine, u Srbiji predstavljen kao ekonomski ekspert i vlasnik britanskog preduzeća JKR, koje se bavi prometom nekretnina, priskočio je u pomoć lideru tadašnje stranke G17 plus Mlađanu Dinkiću i pružio mu besplatne konsultantske usluge dok je ovaj bio guverner Narodne banke Srbije i kasnije ministar finansija. Sa svoje savetničke pozicije Đivanović je kreirao Zakon o tržištu kapitala po kome je sam ili preko posrednika krenuo u kupovinu srpskih firmi. Ipak, njegove namere postale su jasne tek kada se kao kupac pojavio prilikom privatizacije Beograd filma, koji je u to vreme imao 14 bioskopa na atraktivnim beogradskim lokacijama. Kako je to nedavno upravo na stranicama Danasa istakla Milanka Janošević, bivša predsednica Nadzornog odbora Beograd filma, „uspešni“ model privatizacije ove firme je 2005. godine osmislila konsultantska kuća Ces Mecon, čiji je vlasnik Zvonko Nikezić, a izvršni direktor Mirko Cvetković, koji je tada istovremeno bio i direktor Agencije za privatizaciju, a kasnije ministar finansija, pa napokon premijer. „Model Ces Mecona je bio vrlo jednostavan – otpustiti sve radnike u restrukturiranju i isplatiti im otpremnine na teret društvenog preduzeća, a zatim prodati prazne nekretnine“, kaže Janoševićeva.

Đivanović je za 70 odsto društvenog kapitala i 17.000 kvadrata platio samo 9,2 miliona evra (kvadratni metar prostora tada je kupljen za samo 500 evra, a prema proceni stručnjaka vrednost firme na dan privatizacije iznosila je više od 68.000.000 evra), a svih 14 bioskopa su vrlo brzo doživeli tužnu sudbinu privatizacije – katanac na vratima. Na početku je nešto para uložio jedino u bioskop Jadran, koji je dobio digitalni projektor i redizajniranu salu, a svečano otvaranje ostaće upamćeno i po tome što je Đivanović sebe proglasio Don Kihotom i vizionarom, čovekom koji će publiku vratiti u bioskope. Ipak, rečenica koju je izjavio nekoliko godina kasnije, prilikom prvih prodaja filmskih sala, bila je upečatljivija: „Bioskopi Beograd filma odavno su umrli, pre skoro 20 godina, a ja ću ih samo sahraniti“. „Prvi srpski digitalni bioskop“ Jadran, sa još pet centralnih beogradskih bioskopa, vrlo brzo je prodao kao ekskluzivne lokacije kiparskim firmama za 19,7 miliona evra.

Od svih filmskih sala jedino je malo drugačiju sudbinu imao Balkan, koji je na inicijativu reditelja Darka Bajića bio renoviran, otvoren i programski osmišljen. Zgrada Balkana, inače prvog stalnog beogradskog bioskopa još od 1912. godine, katanac na svoja vrata je stavila 28. marta 2010. godine. Tada je Balkan zatvoren zbog rekonstrukcije, koja je godinu dana kasnije obustavljena (možda i na sreću, budući da je novi kupac bio Saša Marčeta, vlasnik kladionica Maks bet, koji je zbog ove kupovine takođe završio u zatvoru). U isto to vreme Đivanović je uhapšen zbog malverzacije, te osuđen na tri godine zatvora i novčanu kaznu od 3,1 milion evra, nakon dogovora o priznanju krivice. On je uslovno pušten na slobodu pre nekoliko meseci, nakon što je odslužio dve trećine kazne i nakon što mu je u međuvremenu kazna smanjena za godinu dana. Tokom sudskog procesa, kojim se Đivanović teretio da je oštetio male akcionare, jedini glas pobune u srpskoj javnosti protiv uništavanja Beograd filma (nereagovanje Ministarstva kulture može se „razumeti“, jer je tadašnji ministar bio član već pomenute stranke G17 plus), ali i državu zbog utaje poreza, otkriveno je da je Đivanović na brzinu prodavao legendarne beogradske bioskope, krišom, vrteći u krug mnoštvo firmi kako mu se ne bi ušlo u trag, kao i da je godinu dana pošto je kupio Beograd film, pet bioskopa prodao za 18 miliona evra Ivici Todoriću, vlasniku hrvatskog Agrokora.

U međuvremenu Kozara je izgorela (i to pod vrlo sumnjivim okolnostima, kako se spekulisalo, kao viđeni prostor za hotel i kladionicu), Jadran je postao kafić, a Balkan mesto sa stalnim epitetom „under construction“. Hoće li bioskopski mrak „pojesti“ i ostalih 11 sala na nadležnima institucijama je da odluče. Ili je neophodno da i njih okupiraju neki mladi ljudi, ne bi li u njima ponovo bile filmske projekcije.

Povratak otpisanih

Na propalu bioskopsku mrežu koju su činili: Kozara, Jadran, Balkan, 20. oktobar, Odeon, Zvezda, Kosmaj, Central, Slavica, Avala, Jedinstvo, Drina, Partizan, Voždovac, i ranije je raznim akcijama skretala pažnju neformalna grupa Bioskopi: Povratak otpisanih.

Podrška reditelja, glumaca i FAF-a

Među ljudima koji su se u petak našli u Zvezdi bio je i reditelj Goran Marković, koji je, kako je rekao, došao da podrži svoje studente.

– Pusti, mračni, prašnjavi i zaključani beogradski bioskopi liče na naše živote danas u ovoj zemlji. Toliko da predstavljaju neku vrstu jeftine simbolike. Odluka grupe mladih umetnika da provale u te avetinjske prostore znači mnogo više od ukazivanja na komunalnu situaciju u Beogradu. Sam čin osvajanja bioskopa Zvezda odraz je uverenja da ovaj grad pripada onima koji dolaze i da su mladi ljudi shvatili kako stvari moraju uzeti u sopstvene ruke. To niko ne može zaustaviti, posebno ne silom – kaže za Danas Marković.

On dodaje da je ono što ovaj grad, „sa svojom jadnom, nepostojećom kulturnom politikom mora preduzeti u najmanju ruku napor da shvati ovu poruku“.

– Decenijama je u ovom gradu odgajana izuzetna, prefinjena bioskopska publika i ona ne može nestati činom prodaje beogradskih bioskopa nekom kriminalcu koji ih je, ne uspevši da u njima otvori kockarnice, jednostavno zatvorio. Još manje se može trpeti potpuno indolentni odnos gradskih vlasti prema toj činjenici. Bez obzira kada se to dogodilo, gradska vlast je dužna da nešto preduzme po tom pitanju. Ne činiti ništa znači učestvovati u tom kulturnom zločinu – zaključuje reditelj.

Njegov kolega Srđan Dragojević kaže da je oduševljen akcijom.

– Nakon frustracija koje doživljavam kada mi odgovore da nisu nadležni i u upornim pokušajima da saznam ko je za šta nadležan, procenjujem da je ovo mnogo pošteniji i efikasniji način da se građanima vrati ono što je taj kriminalac Đivanović opljačkao uz pomoć nekoliko političara na vlasti tih godina. I pre kriminalne privatizacije javno sam zahtevao da se bar neki bioskopi izuzmu iz te unapred pripremljene kriminalne rabote – Balkan, Kozara, Jadran, Zvezda i proglase institucijama od javnog značaja. Podsećam da sam Ministarstvu kulture uputio poslaničko pitanje prošle godine oko Beograd filma i dobio kratak i lucidan odgovor – Nismo nadležni. Ovi mladi ljudi ne žele da im život prođe u otkrivanju ko je za šta nadležan, uzeli su stvar u svoje ruke – i svaka im čast na tome! Od srca ih podržavam, dali su odgovor ko je nadležan – Mi smo nadležni – ističe Dragojević.

Podršku inicijativi Pokret za okupaciju bioskopa dala je i glumica Dara Džokić, koja je primajući nagradu „Raša Plaović“ na sceni Narodnog pozorišta pozvala sve građane da podrže ove mlade ljude, kao i članovi Saveta Festivala autorskog filma, koji su pozvali sve umetničke radnike i radnice, ali i sve građane i građanke da se „pridruže okupaciji i odbrani našeg prava na grad“.