Očitajte kartu

 Kako su konstatovali i u medijima, ne bi trebalo „očitajte vašu kartu“, nego „očitajte svoju kartu“.

A koja je razlika između „očitajte svoju kartu“ i „očitajte vašu kartu“? I jedna i duga rečenica imaju identičnu poruku, što znači da prisvojna zamenica ne pravi nikakvu značenjsku razliku kao što bi to bio slučaj u primerima – „priča sa svojom majkom“ i „priča sa njenom majkom“.

Učili smo da se prisvojna zamenica svoj upotrebljava kad se odnosi na subjekat („uzmi svoj auto“, „idem svojoj kući“…). Međutim, u govoru nije uvek baš tako, jer i druge zamenice mogu nedvosmisleno da se odnose na subjekat. Ivan Klajn u Jezičkim nedoumicama navodi primer: „Radi vaše bezbednosti sedite što dalje od prozora.“ Ovom primeru se može pridružiti i ovaj s „vašom kartom“.

U jednom malom ogledu sa govornicima srpskog jezika koji nisu opterećeni jezičkom normom, a koji su upitani za koju zamenicu bi se odlučili u ovom slučaju, dati odgovori pokazuju da je gotovo isti broj onih koji bi rekli „vašu“ i onih koji bi rekli „svoju“. Među njima je i jedna lingvistkinja koja se bavi sintaksom slovenskih jezika i koja kaže da joj je „očitajte svoju kartu“ kao i „pitajte svoje mame“ potpuno „out“ pa čak i „negramatično“, a jedino prihvatljivo „očitajte vaše karte“, „pitajte vaše mame“, mada joj je recimo „gledaj svoja posla“ sasvim okej. Njen kolega pak ne vidi nikakvu razliku između ova dva primera, ali kaže: „Ipak bih rekao svoju kartu jer su mi isprali mozak.“

Čini se da je Bus-plus donekle prihvatio jezički savet, jer se u nekim vozilima gradskog prevoza sada čuje „očitajte svoju kartu“, dok je u drugim i dalje „očitajte vašu kartu“. Ovako nedosledna upotreba zamenica bus-plus čitača i jeste realna slika jezičkih tendencija.