Sahrana Dobrice Ćosića danas u 14 sati na Novom groblju

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uputio je telegram saučešća Ćosićevoj porodici, u kome kaže da su oni ostali „bez ljubavi i podrške oca i dede, srpska književnost bez jednog od svojih simbola dvadesetog veka, a svako od nas bez mislioca čija kritička reč se uvažavala i čula“.

Prvi potpredsednik Vlade republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ističe da je Dobrica Ćosić bio „intelektualna snaga srpskog naroda, jedan od naših najvećih književnika, i partizan i Srbin, i komunista i demokrata, i običan čovek i državnik“.

„Objasnio je zbog čega je sunce daleko, koji su, zapravo, naši koreni, upozorio na deobe, opisao i vreme smrti i zla, bio i grešnik i otpadnik i vernik. Zalagao se za promene, spoznao vreme vlasti, ali i zmija, razumeo Kosovo, proučavao srpsko pitanje u dvadesetom veku, upitao se šta je izazvalo rat u Bosni. Njegovi saveti su mi uvek bili dragoceni u vođenju državne politike. Izražavam najdublje saučešće porodici Dobrice Ćosića. I najdublje saučešće Srbiji“, navodi se u telegramu saučešća Dačića.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac kaže da je Ćosić jedan od najznačajnijih srpskih književnika druge polovine 20. veka.

„Srpska kultura izgubila je najautentičnijeg autora srpske golgote i vaskrsa od pre sto godina i mnogih drugih dela, dok je društvena scena ostala bez istaknutog antifašističkog borca i veoma važnog svedoka našeg dinamičnog i teškog vremena“, ističe Tasovac.

Predsednik Nove demokratske stranke Boris Tadić odao je počast preminulom književniku rekavši da je otišao Dobrica Ćosić, jedan od najvećih srpskih pisaca.

„U burnim vremenima šezdesetih godina, odabrao je ulogu od države progonjenog, umesto slavljenog, potvrđujući značaj angažovanog intelektualca u izgradnji demokratije. Njegovo delo, kao i sva velika dela, nailazilo je i na razumevanja i osporavanja, a tako će biti u budućnosti. Čika Pisac, hvala Vam za svaki razgovor, za svaku toplu ali i za svaku tešku reč, Vaš Boris“, rekao je Tadić.

Predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas napominje da je odlaskom Ćosića Srbija izgubila „ne samo jednog na najuticajnijih književnika druge polovine 20. veka već, pre svega, društvenog hroničara i mislioca“. Đilas je dodao da je Ćosić ostavio neizbrisiv trag u kreiranju i sagledavanju srpske političke realnosti.

„Sa njim niste morali da se slažete u svemu, ali ste morali da poštujete energiju kojom je branio svoje dosledne stavove. Njegovim odlaskom zatvara se jedno poglavlje u istoriji Srbije iz koga će mnoge generacije koje dolaze imati dosta toga da analiziraju i nauče“, naveo je Đilas.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin smatra da je Ćosić obeležio kulturnu riznicu srpskog naroda 20 veka, a „njegova duboka promišljanja i briga za srpsko nacionalno pitanje su večne vrednosti koje će trajati dok bude trajao i srpski narod“.

„Neka nam njegove reči nedavno izrečene, da je mir jedini uslov našeg postojanja i da mi više ne smemo da ratujemo, ostanu amanet, koji će slediti i buduće generacije“, navodi se u telegramu saučešća Vulina.

U saopštenju SANU, čiji je Ćosić dopisni član bio od 1970. godine, da bi redovni član postao šest godina kasnije, navodi se da je akademik Ćosić „svojim vizionarskim i magičnim književnim stilom ostavio dubok trag u srpskoj književnosti“.

„Njegova dela, koja su obeležila srpsku književnost 20. veka, privlačila su veliku pažnju čitalaca i uvek su bila među najčitanijim izdanjima“, stoji u saopštenju.

Dobitnik je brojnih književnih nagrada, među kojima su i dve Ninove – za romane „Koreni“ i „Deobe“. Nominovan je tri puta za Nobelovu nagradu za književnost. Ostaće upamćen po romanima „Daleko je sunce“, „Koreni“, „Deobe“, „Vreme smrti“, „Vreme zla“ i „Vreme vlasti“.

Strani mediji o Ćosiću

Vest o smrti Dobrice Ćosića odjeknula je i u medijima u regionu, koji uglavnom ističu da je bio ideolog srpskoga nacionalističkog pokreta. Da je umro srpski književnik objavila je i američka televizija Foks njuz, koji su na svom sajtu preneli vest agencije Asošiejted pres.

„Ćosić, bivši komunista koji je postao nacionalista, bio je jedna od najuticajnijih osoba u 20. veku u Srbiji. Ćosić je igrao važnu ulogu u rastu srpskog nacionalizma 1980-ih, što je kasnije dovelo do krvavog raspada bivše Jugoslavije“, stoji u tekstu.

AP između ostalog ističe da je Ćosić bio jedan od prvih intelektualaca koji je pokrenuo pitanje položaja Srba u Jugoslaviji, posebno na Kosovu.

„Transformacija od bivšeg komuniste ka nacionalisti bila je vidljiva i u Ćosićevom delu – postepeno je od knjiga o Drugom svetskom ratu, poput ‘Daleko je sunce’ iz 1951. godine, promenio interesovanje ka srpskom načinu života i ratnom herojstvu, kao što je bio slučaj u vrlo popularnom romanu ‘Vreme smrti’, sa početka 1970-ih“, navodi se u vesti.

Milan Panić: Čovek sa najbogatijom biografijom u Srbiji

Milan Panić, koji je u vreme Ćosićevog predsedničkog mandata bio jugoslovenski premijer, kaže da je ovaj književnik bio „idealista u najboljem smislu te reči“, te da „nije prestajao da sanja bolji svet“.

„Vezivali su nas dani zajedničkih napora da pomognemo svome narodu i svojoj zemlji u teškim istorijskim iskušenjima“, ističe Panić.

On dodaje da je Ćosićeva kuća bila obavezna adresa tokom njegovih poseta Beogradu: „Nisam propuštao priliku da čujem toga mudrog čoveka, njegovo je iskustvo bilo neuporedivo, i dragoceno. Ličio mi je na drevne kineske filozofe. Ćosić je bio čovek sa najbogatijom biografijom u Srbiji.“

Kako kaže, Ćosić je Srbiji i srpskom narodu dao najbolje što je mogao: veliku literaturu, lični primer neposustalog borca za slobodno mišljenje, i mnoštvo socijalnih i političkih ideja koje su provocirale diskusiju, a budućnost i istorija neće biti ravnodušni prema njegovim dostignućima.