Srpski Zlatoust u Latinskoj Americi

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Prvi od četiri toma „Ohridskog prologa“ – za januar, februar i mart, predstavljen je nedavno u Sabornoj crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Buenos Airesu, a u pripremi je i druga knjiga za naredna tri meseca. „Ohridski prolog“ je verski, duhovni bukvar za svaki dan kakav, kako ističu u SPC, na svom izvornom jeziku verovatno nema nijedna druga pravoslavna crkva. U njemu se za svaki dan u godini nalaze žitija – životopisi svetaca i svetitelja koji se tog dana slave, duhove pesme o svetiteljima i jevanđelskim temama, rasuđivanja – duhovne pouke, sorzecanja – duhovna sagledavanja biblijskih događaja i kratke besede na teme iz Svetog pisma. U SPC se smatra jednom od knjiga temeljaca sa kojom se kreće na pravoslavni put duhovnog života i uzrastanja.

Prema rečima LJiljane Popović, ideja o prevodu „Ohridskog prologa“ nastala je pre osam godina, a jedan od njenih pokretača je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović), koji je nekoliko godina kasnije postao i administrator Eparhije buenosaireske, jedne od najmlađih eparhija u SPC.

– Meni je prevođenje vladike Nikolaja u prvi mah izgledalo kao misaona imenica, jer se kod nas na fakultetu uči sve, samo ne kako se takvi tekstovi prevode. Naravno, prevodilac uvek mora da može sve da prevede, što zahteva veliko istraživanje. Većina mojih profesora nije htela ni da čuju šta radim. Podržala me je profesorka Silvia Izguerdo Todorović, koja je pročitala nekoliko strana koje sam prevela. NJeno pitanje: „Ko je ovaj čovek koji ovako divno piše“, podstaklo je moju želju da se na španski prenese ta lepota misli vladike Nikolaja – kaže za Danas LJiljana Popović.

Ona ističe da joj je u prevođenju knjige ovog svetitelja i jednog od najvećih bogoslovskih mislilaca 20. veka najveći izazov bio upravo da prenese duh i suštinu dela vladike Nikolaja, u čemu su joj presudno pomogli lektori – mitropolit Siluan i sveštenik Stefanović. Objašnjava da je „bez njih bila izgubljena kao na pučini“.

– Problem je bila i terminologija, mada mi je mnogo pomoglo to što je „Ohridski prolog“ već preveden na engleski jezik. Istraživala sam i preko interneta, razgovarala sa sveštenicima i teolozima, kako bi uhvatila duh teksta. Najspecifičniji bili su neki izrazi vladike Nikolaja, koji su duboki i bogoslovski i poetski. Tu su i crkvenoslovenski citati, koje treba prevesti najpre na srpski, pa sa srpskog na španski. Najlakši je bio rad na žitijama, pogotovo kad se prevede prvih 100 strana, jer se tu terminologija ponavlja – gde su sveti živeli, šta su radili, koji su im bili podvizi… Pravi izazov bio je prevesti šta je to sozercanje i rasuđivanje, dok za besedu postoje dva, tri dobra izraza na španskom jeziku. Ali, moram da priznam da sam se obradovala koliko je moguće preneti duh vladike Nikolaja na španski. Možda i zato u tom mediteranskom delu Evrope postoji poslovica: „Ako hoćeš da pevaš, pevaj na italijanskom, ako hoćeš da govoriš, govori na francuskom, a ako hoćeš da se moliš, moli se na španskom“ – napominje Ljiljana Popović.

Vladika Nikolaj je kao tadašnji episkop ohridski napisao i objavio „Ohridski prolog“ 1928. godine. Prvo izdanje knjige štampano je u Nišu, u štampariji Car Konstantin, u tiražu od 1.200 primeraka, a jedna od knjiga iz originalnog izdanja čuva se u niškoj crkvi Svetog Pantelejmona. U SPC kažu da je do sada štampan u više od milion primeraka, i da je preveden na ruski, engleski, nemački i druge jezike. Takođe postoje i onlajn i elektronske verzije „Ohridskog prologa“.

Poznavaoci života u dela vladike Nikolaja smatraju da je za njega ohridska faza bila veoma značajna zbog „istinskog preporođaja“ u kojoj od „Nikolaja genija započinje Nikolaj svetitelj“. Arhimandrit Justin Popović, takođe svetac, tvrdio je da je „srpska duša mucala dok se nije rodio vladika Nikolaj da joj nađe izraza – da progovori“, zbog čega ga je nazivao „srpskim Jovanom Zlatoustim“.

Eparhija buenosaireska

Sveti arhijerejski sabor SPC osnovao je Eparhiju buenosairesku 2011. i za njenog administratora imenovao mitropolita Amfilohija. Ona obuhvata parohije SPC u Latinskoj Americi, bez Meksika, koje su ranije bile pod jurisdikcijom Eparhije istočnoameričke. Srpski iseljenici u ovaj deo sveta počeli su da dolaze u drugoj polovini 18. veka – uglavnom iz Boke Kotorske i Dalmacije, a tokom Prvog i posle Drugog svetskog rata i sa prostora današnje Srbije i Crne Gore. Eparhija buenosaireska ima crkve, sveštenstvo i monaštvo u Argentini, Brazilu i Venecueli, a prema crkvenim podacima, više od 95 odsto njenih vernika govori španski.

„Živa voda“

Osim toga što je po vokaciji filolog, pored španskog govori engleski i grčki jezik, LJiljana Popović se bavi i muzikom. Član je grupe „Živa voda“, koja neguje autorsku muziku inspirisanu tradicijom. Uskoro bi trebalo da izađe album ove grupe, rađen u pop maniru, na kome će biti i dve pesme vladike Nikolaja.