Vetar na visiji neprekidno duva sa severa-severoistoka. To je isti onaj vetar koji se dole, na obalama Afrike i u Arabiji, naziva monsunom, Istočnim vetrom, koji je služio kao at kralju Solomonu. Ovde gore osećao se kao laki otpor etra dok zemlja napreduje kroz prostor.
Vetar bi dolutao pravo do Ngonga i obronci tih planina sigurno su idealno mesto za puštanje zmajeva – strujanje vazduha bi ih uzdiglo iz podnožja planina i prenelo preko vrhova. Oblaci, koji su putovali s vetrom, sudarali bi se s planinama i ostajali da vise ili bi se nabadali na vrhove i raspršivali u kiše, a oni koji skrenu nadesno i izbegnu hridi, ubrzo bi isparili zapadno od planina iznad užarenih pustinjskih ravnica Istočnoafričkog rova.
Mnogo puta sam iz svoje kuće pratila let oblaka preko planina i čudila se prizoru tih ponosnih masa koje bi se, čim bi prešle vrhove, rastvarale u vazduhu i nestajale.
Posmatrano s farme, planine su tokom dana mnogo puta menjale izgled. Ponekad bi delovalo da su sasvim blizu, a drugi put beskrajno daleko. Uveče, kada bi pao mrak i čovek sedeo i gledao ka planinama, prvo bi izgledalo kao da je tanka, fina linija srebra povučena celom dužinom obrisa tamnih planina na sve mračnijem nebu, a potom, kada bi noć pala, kao da su četiri vrha poravnana i izglačana, kao da su se planine opružale, protezale i legale na počinak.
Jedinstven je vidik s planina Ngong. Ka jugoistoku se vide široke ravnice, velika lovišta koja se prostiru sve do Kilimandžara, a ka severoistoku krajolik nižih visija nalik parku i šume iza njega, pa još dalje, talasasti predeo rezervata Kikujua koji se proteže stotinu i pedeset kilometara sve do snegom prekrivene planine Kenija. Čitava zemlja Kikujua je mozaik sačinjen od malih pravougaonih i trouglastih kukuruzišta, zasada banana i livada, a tu i tamo se usred zemlje uzdiže plavičasti dim pokojeg crnačkog sela koje liči na grupicu malih šiljatih sivih pečuraka. Ali ka zapadu, još niže, leži pust krajolik nalik površini meseca: afrička nizija. Ta smeđesiva pustinja prošarana je sićušnim stablima gloga, krivudavi tokovi rečnih korita naglašeni su širokim, neravnomernim, zelenim linijama – moćnim razgranatim stablima akacija s trnjem nalik klinovima od šest palaca. Tu raste kaktus, tu obitavaju žirafe i nosorozi.
Odlomak iz knjige „Moja Afrika“, prevod s danskog Radoš Kosović, izdavač: Geopoetika
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
