Čudesni grad Johana Štrausa

Barokne fasade sve do jedne negovane su i istinski je vrednovano sve što nekad moćnu prestonicu Evrope jeste činilo posebnom. To je grad u kome osetite prvo izvanredan vazduh, jer Bečka šuma stoji još uvek netaknuta. Vodu u Beču možete slobodno piti jer je kvalitetna, a bečki vodovod je jedan od najstarijih, ali i najsavršenijih. Uostalom, to je jedno od dva mesta u kome je trenutno najbolje živeti na svetu. Malo je prostora da se ispiše bogata istorija grada, moć vladara, bogatstvo, odnos prema muzici i umetnosti uopšte, da se nagovesti sva ta podsticajna atmosfera za svako stvaralaštvo, inovacije, avangardu, provokaciju i izazov. Sve je to nudio Beč. Mnogo toga nudi i danas.

A još sredinom 19. veka Beč je bio opasan tvrđavom. A onda je tvrđava srušena i izgrađen je Ring (prsten), raskošna kružna avenija koja opasava upravo najuži centar Beča, a unutar je remek-delo, katedrala Svetog Stefana. Tu, na Štefanplacu, gušt je popiti kafu na terasi kafea i gledati turiste koji na sve načine pokušavaju da objektivom savladaju vertikalu gotičkog zvonika koji kao da je sazdan od same čipke. Kao da od svuda dolaze zvuci muzike koji stvaraju nove harmonije.

Beč je zaista grad muzike. Još od detinjstva svaka moja nova godina počinjala je televizijskim prenosom Novogodišnjeg koncerta iz bečkog Muzikferajna. Tako je do danas. Svaki moj prvi januar je u znaku bečke filharmonije i bečkih valcera. Zgrada Bečke koncertne dvorane, Muzikferajna, deluje suzdržano u poređenju sa građevinama unaokolo.

Zato treba što pre videti jedan od simbola Beča. Spomenik Johanu Štrausu, kompozitoru valcera „Na lepom plavom Dunavu“, muzike koja je postala sinonim za Beč, nalazi se već 90 godina u Štadparku, najpopularnijem među bečkim parkovima. Ta ista zlatna i bela boja, kao na spomeniku kralju valcera, na zgradi je u kojoj je nastala bečka secesija, umetnički pravac čiji je jedan od osnivača bio Gustav Klimt.

Ipak „Potret Adele Bloh“ ni izbliza nije tako popularan kao „Poljubac“ koji kao da je preplavio ceo grad i po popularnosti se može meriti samo sa „Mocartovim kuglama“, caricom Sisi, tankostrukom i tragičnom suprugom cara Franja Josifa, Štrausom i, dakako, saher tortom.

To je ukus Beča. Hotel „Saher“, jedan od najpoznatijih hotela sveta, sagrađen još 1876. godine. I tu, u čuvenom kafeu hotela „Saher“ sa pogledom na čudesnu lepotu Bečke opere, uživam u originalnom ukusu omiljenog mi „bečkog bombončića“, najčuvenije bečke ali i najčuvenije čokoladne torte na svetu, jednako čudesne kao što su valceri Štrausa i Klimtov „Poljubac“.