Evropska prestonica vaterpola

Naša emigracija je izuzetno brojna u Nemačkoj, ali i u Holandiji i Belgiji. Svaki treći državljanin Srbije živi u inostranstvu, te otuda i ova avionska linija Beograd – Ajndhoven pored onih za Brisel i Amsterdam.

Neki su znali za Ajndhoven i zbog Filipsa, koji je ovde osnovan 1891, u tada gradiću/selu sa manje od 5.000 žitelja. U početku je zapošljavalo 26 radnika koji su pravili sijalice. Danas samo u Ajndhovenu, koji ima oko 200.000 stanovnika, radi u Filipsu 20.000 ljudi, od ukupno oko 150.000 koje u svetu zapošljava ova kompanija.

Pored elektronske se razvila i mlekarska, duvanska, papirna, tekstilna… i autoindustrija u ovom danas industrijskom gradu. Otuda su i u njemu brojni naši zemljaci našli posao. Ajndhoven je bio poznat i po fudbalskom klubu istog imena, koji je pobeđivao naše posrnule fudbalske klubove.

Ipak ovih dana Ajndhoven je najpoznatiji, jer je od 16. do 29. januara evropska prestonica vaterpola. U njemu se održava Evropsko vaterpolo prvenstvo. A u prestonici caruje, za sada, srpski vaterpolo. Najzad, naš vaterpolo je bez premca u svetu i bez ovih pobeda, pobednici su Svetske lige i kupa, na prvenstvu sveta su bili „samo“ drugi, a na Olimpijadi i evropskom prvenstvu „tek“ treći i tako unazad tridesetak godina. Vaterpolisti su daleko najuspešniji naši sportisti, ispred fudbalera, rukometaša, odbojkaša, pa i tenisera.

Na utakmici sa Hrvatskom za najbolju poziciju u grupi okupilo se nekoliko naših vatrenih navijača sa zastavama, trubama i vaterpolo kapicama, koji nisu ni sekund odustajali od bučnog navijanja. Na suprotnoj, bila je ista takva grupa hrvatskih navijača. Nisam pristrasan, ali kako sam bio odmah ispod navijača Srbije, naši su bili daleko bučniji nego protivnički, daleko od mene. A na kraju su proslavili pobedu svojih, kako na ovoj utakmici tako i na prethodnim sa Španijom i Nemačkom, i na narednoj sa Rumunijom. Tako je Srbija obezbedila prvo mesto u grupi. A u subotu i nedelju, čeka nas polufinale i, nadam se, finale u nedelju.

Koliko i utakmicu, bilo je zadovoljstvo videti zemljake, njihova ozarena lica, kako se raduju svakom golu, pobedi svoje zemlje. A da postoji skrivena „veza“ sa Hrvatima videlo se, jer su jedni i drugi u glas zviždali sudijama.

Zaista je zadivljujuće da je dugi niz godina srpski vaterpolo velesila, pogotovu ako se setimo da je potekao na Dorćolu u Beogradu, u malom Severovom bazenu, aneksu javnog kupatila „Krsmanović“ u kome se prala dorćolska sirotinja jer nije imala kupatila u stanu.

U tom dvadeset i pet metara dubokom bazenu, osam do devet meseci godišnje, trenirali su Gale Muškatirović, Mirko Sandić i toliki drugi koji su još tada uzdigli naš vaterpolo na sam svetski vrh, na kome je ostao do danas. U tom bazenu su preko zime trenirali, pored beogradskog Partizana, Severa, Jugoslavije i Željezničara i igrači Juga iz Dubrovnika i Jadrana iz Herceg Novog, koji su studirali u Beogradu. Od sedamdesetih do pre neku godinu bazen je bio skladište autodelova, dok je danas izgubio i tu funkciju.