Muškarci mogu da gube Y hromozom sa godinama i sada znamo kakve to posledice ima

Neki genetičari smatraju da bi u narednih oko 5 miliona godina Y hromozom, koji određuje pol, mogao potpuno da nestane iz ljudske vrste.

Međutim, u međuvremenu postoji mnogo bliži i ozbiljniji problem.

Kako neki muškarci stare, počinju da gube Y hromozom u krvi, mozgu ili ćelijama imunog sistema, što može imati značajne zdravstvene posledice.

Gubitak Y hromozoma povezuje se sa rakom, oboljenjima bubrega, srčanim bolestima i Alchajmerovom bolešću.

Decenijama unazad, naučnici su primećivali da kod nekih muškaraca tokom starenja određene ćelije postepeno gube Y hromozom.

Kod muškaraca od oko 70 godina, približno 40 odsto pokazuje gubitak Y hromozoma u krvnim ćelijama, dok se kod muškaraca od 93 godine taj procenat penje na oko 57 odsto.

Nekada se ovaj gubitak smatrao bezopasnim znakom starenja.

Međutim, novija genetska istraživanja ukazuju na to da nedostatak Y hromozoma u pojedinim ćelijama može aktivno doprinositi razvoju bolesti i povećanom riziku od smrti.

Y hromozom je poznat po ulozi u određivanju pola i u stvaranju spermatozoida, ali se dugo smatralo da nema mnogo drugih funkcija.

Iako se nalazi u većini ćelija ljudskog tela, ovaj mali hromozom često je smatran gotovo pasivnim delom genetskog materijala, sklonom greškama tokom umnožavanja.

Od ukupno 46 hromozoma u ljudskim ćelijama, Y hromozom je jedini koji može biti izgubljen a da ćelija i dalje preživi.

Međutim, to ne znači da njegov nestanak nema posledice.

U 2022. godini studija je pokazala da kada specijalizovane imune ćelije kod miševa izgube Y hromozom, dolazi do poremećaja u radu srca i povećanog rizika od smrti.

Kasnija klinička istraživanja sugerišu da stariji muškarci kod kojih se javlja gubitak Y hromozoma imaju veći rizik od prerane smrti i razvoja raka. Iako je ovaj fenomen redak kod mlađih, povezuje se i sa neplodnošću i razvojnim poremećajima.

U 2023. godini naučnici su otkrili da do 40 odsto starijih muškaraca sa rakom bešike nema Y hromozom u tumorskim ćelijama.

Pošto muškarci imaju i do pet puta veći rizik od raka bešike u odnosu na žene, neki istraživači smatraju da Y hromozom može igrati ulogu u razvoju ove bolesti.

Preliminarni podaci podržavaju ovu ideju. Studija iz 2025. godine pokazala je da imune ćelije bez Y hromozoma slabije napadaju ćelije raka.

Iste godine objavljen je i pregled istraživanja koji zaključuje da gubitak Y hromozoma verovatno ima važnu ulogu u oblikovanju aktivnosti muškog imunog sistema.

Iako Y hromozom čini svega oko 0,9 odsto ukupne DNK u muškoj ćeliji, njegova potpuna sekvenca je razjašnjena tek pre nekoliko godina.

Od tada, napredak u genetskom sekvenciranju otvorio je novo poglavlje u istraživanju Y hromozoma.

Istraživanja su tek u ranoj fazi, ali prvi rezultati ukazuju da Y hromozom možda učestvuje u mnogo više ćelijskih funkcija nego što se ranije mislilo.

Zbog toga evoluciona biologinja Dženifer Hjuz smatra da Y hromozom ipak nije osuđen na nestanak iz ljudske vrste.

Ona objašnjava da geni koji se nalaze na Y hromozomu imaju važne funkcije u celom organizmu, pa je prirodna selekcija dovoljno jaka da ih zadrži.

Međutim, svi naučnici se ne slažu sa tim.

Evoluciona biologinja Dženi Grejvs, iako se slaže da su ti geni važni i povezani sa zdravljem, smatra da se ključne funkcije mogu „prebaciti“ na druge hromozome.

Ona navodi primere sisara kod kojih Y hromozom više ne postoji, jer je njegovu ulogu preuzeo drugi hromozom koji određuje pol.

To pokazuje da geni mogu „promeniti stranu“ i nastaviti da funkcionišu na drugom mestu u genomu. Y hromozom bi, prema nekim teorijama, mogao da nastavi da slabi tokom evolucije.

Danas ljudski Y hromozom zadržava samo oko 3 odsto svojih prvobitnih gena.

Ono što je preostalo može pomoći naučnicima da bolje razumeju ne samo zdravlje muškaraca danas, već i evolutivnu prošlost i budućnost ljudske vrste, piše Science Alert.