Naučnici su otkrili nešto što bi moglo da objasni rast tumora

Ovo otkriće moglo bi da pomogne u objašnjavanju načina na koji rastu kancerogeni tumori.

Nova studija objavljena u naučnom časopisu Cell donosi prve dokaze o prenosu DNK između ljudskih ćelija.

Kada se ćelije u organizmu nađu u problemima, na primer usled zračenja ili neuspelih pokušaja deobe, ponekad se povezuju sa drugim ćelijama kako bi im bezbedno predale deo svog genetskog materijala.

Tokom tog procesa između dve ćelije formiraju se sitne cevčice, takozvani nanotubuli, koji služe kao svojevrsni kanali za transport DNK. Ono što je posebno zanimljivo jeste da preneti genetski materijal ostaje aktivan i funkcionalan u novoj ćeliji.

Prema pisanju naučnog portala Discover, ovo otkriće moglo bi značajno da promeni dosadašnje razumevanje funkcionisanja ćelija.

Može da se prenese i pola hromozoma

Istraživači sada pokušavaju da utvrde kakvu ulogu ovaj mehanizam ima u ljudskom zdravlju, posebno kada je reč o nastanku i razvoju raka.

„Mislim da je naše istraživanje značajno zato što je prvo pokazalo da veliki delovi DNK, pola hromozoma ili čak više od toga, mogu da se prenose između ćelija“, izjavio je Piter Li, docent na Istraživačkom institutu Dečjeg medicinskog centra pri Univerzitetu Teksas Sautvestern.

Naučnici ovaj proces nazivaju horizontalnim prenosom gena. Reč je o razmeni genetskog materijala između organizama koji nisu u odnosu roditelj i potomak.

Takav prenos najčešće se sreće kod bakterija i drugih mikroorganizama, a značajnu ulogu ima i kod biljaka i insekata. Do sada je, međutim, bilo veoma malo dokaza da se nešto slično dešava kod ljudi i drugih sisara.

DNK ostaje aktivna i prenosi se dalje

Naučnici su prenos DNK uspeli da posmatraju u realnom vremenu.

U jednom eksperimentu pratili su kako se delovi Y hromozoma iz muških ćelija prenose u ženske ćelije.

Ispostavilo se da preneta DNK ostaje funkcionalna, pa su geni karakteristični za muški pol nastavili da rade i nakon što su dospeli u ženske ćelije.

Istraživanje je pokazalo i da preneti genetski materijal opstaje kroz više uzastopnih deoba ćelija i može da prenese nove osobine ćelijama koje ga prime.

Na primer, geni povezani sa otpornošću na lekove mogli bi da učine ćelije otpornim na određene antibiotike.

„Preneta DNK nije samo nefunkcionalni ćelijski ostatak. Ona može da uđe u jedro druge ćelije i postane deo njenog genoma. Kada se ta ćelija kasnije podeli, nova genetska promena prenosi se na naredne generacije ćelija“, objasnio je Li.

Novo poglavlje u istraživanju raka

Autori studije smatraju da bi ovo otkriće moglo da ima veliki značaj za razumevanje ljudske biologije.

Bolje poznavanje načina na koji se DNK prenosi između ćelija moglo bi da doprinese istraživanjima raka, jer postoji mogućnost da kancerogene ćelije na ovaj način šire štetne genetske promene i na zdrave ćelije.

To uključuje različite varijante gena povezane sa nastankom tumora, ali i mutacije koje povećavaju rizik od razvoja malignih bolesti.

„Pred nama je još mnogo pitanja. Želimo da saznamo koliko je ovaj proces rasprostranjen, kako se reguliše na ćelijskom i molekularnom nivou i kakvu ulogu ima u zdravlju i bolestima ljudi, uključujući rak“, rekao je Li.

Prema njegovim rečima, buduća istraživanja mogla bi da pruže važne odgovore o tome kako nastaju velike promene u genomima tumora i na koji način se razvijaju pojedini oblici raka.