Sa Ovčara i Kablara …

Gotovo polovina turista koji su Crnogorsko primorje odabrali kao mesto za svoj odmor prošlo je putujući do svog odredišta kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru. Žureći ka moru dobar deo njih nije primetio ovaj biser prirode, obogaćen delima ruku vrednih neimara. A da noga na gasu malo olabavi pritisak i stane se na neko od odmorišta duž puta ostali bi bez daha, a svoje sećanje obogatili uspomenom na prirodu kao nepogrešivog neimara koja je ovde stvorila bogatu i živopisnu floru i faunu, izvore tople i lekovite mineralne vode, izvore čiste pijaće vode koji su kao dragulji rasuti u zelenilu predela, brze i bistre planinske rečice, stoletne šume, sunčane proplanke i svež planinski vazduh, strme litice i blago zatalasane padine i pašnjake.

Usečena između planinskih masiva Ovčara i Kablara širine od pedeset do stotinu metara, ukupne dužine od oko 20 km, klisura spaja Čačansku sa Požeškom kotlinom. Ovčarsko-kablarska klisura smatra se gorostasnom i najživopisnijom klisurom Srbije, jer se odlikuje strmim, visokim krečnjačkim stranama u kojima se zapažaju otvori nekoliko pećina, zatim uklještenim meandrima koje pravi reka Zapadna Morava i jedinstvenom florom i faunom. Dno korita Morave leži na 270 m nadmorske visine, što znači da kada se nađete na najvišem vrhu Ovčara, na 985 metara , vi ste čitavih 710 metara nad rekom, što je ujedno i najveća dubina klisure. A kada sa te visine pustite pogled na meandre Zapadne Morave, sigurno je, ostaćete bez reči, jer to spada u nešto najlepše što se u Srbiji može doživeti. Lično provereno. Pohod na vrh Kablara, više autom, manje pešaka, vredan je bio samo jednog pogleda na meandre Zapadne Morave.

I dan-dva provedena ovde, u oazi mira i tišine, vraćaju životnu energiju i okrepljuju duh. Posebno onih naklonjenih prirodi, jer ovde mogu da uživaju u šetnji, planinarenju, vožnji splavom, plivanju, ribolovu … Ubrajate li se u rekreativce, sportiste i ljubitelje aktivnog odmora sebe možete proveriti na planinarskim stazama, bazenima, sportskim terenima. Obeleženim planinarskim stazama ovdašnji planinari organizuju izlete do manastira, kulturno-istorijskih spomenika i planinskih vrhova. Alpinizam, daljinsko jahanje, paraglajding, takmičenje kajaka i kanua na jezerima Zapadne Morave postaju sve zanimljiviji ljubiteljima ovih atraktivnih sportova. Čak i da sebe ne vidite u zabavi ove vrste, Ovčarsko-kablarska klisura koja je inače pod zaštitom države kao predeo izuzetnih odlika I kategorije, može da bude vaš izbor. I samo sedenje na obali Morave puni baterije, adrenalin radi na visećem mostu, a smirenje donosi obilazak velikog broja manastira koncentrisanih na tako malom prostoru. Ukupno ih je deset i često se za Ovčarsko- kablarsku klisuru u kojoj su Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Sretenje, Sv. Trojica na padinama Ovčara i Jovanje, Uspenje, Nikolje, Blagoveštenje i Ilinje na padinama Kablara, kaže da je srpska Sveta gora. Pored ovih manastira postoje i dva sveta mesta obeležena kapelama – Savinje i Kađenica. Ali sve to je neka druga priča za neku narednu dopisnicu.