Zašto su holandska deca među najsrećnijima na svetu? Odgovor bi mogao da se krije u jednom neobičnom ritualu

Mnogi su došli biciklima. Svi su bili u kabanicama. Niko od dece nije razmišljao o tome da ostane kod kuće.

Deca su se okupljala sa roditeljima kako bi učestvovala u Avondvierdaagse, tradiciji koja se u prevodu može opisati kao „četvorodnevna večernja šetnja“. Tokom četiri uzastopne večeri početkom leta, mališani pešače pet ili deset kilometara kroz svoje naselje, zajedno sa školskim drugovima, roditeljima i komšijama.

Na prvi pogled, zvuči kao jednostavna šetnja. U Holandiji je, međutim, to mnogo više od toga, piše Gardijan.

Tradicija koja okuplja pola miliona ljudi

Svake godine oko pola miliona ljudi učestvuje u ovoj manifestaciji na više od 700 lokacija širom zemlje. Organizuju je hiljade volontera, a deca koja uspešno pređu sve etape dobijaju medalje, cveće i ponešto slatkiša kao nagradu.

Nije reč o takmičenju. Nema pobednika ni poraženih.

Poenta je u zajedništvu, kretanju i boravku napolju.

„Ovo je nešto potpuno holandsko“, kaže jedna od volonterki dok biciklom obilazi kontrolne punktove na ruti. „Ne znam nijednu drugu zemlju koja ima ovakvu tradiciju.“

Učesnici prolaze kroz parkove, stambene četvrti i ulice koje možda svakodnevno viđaju, ali ih tokom ovih šetnji posmatraju drugačijim očima. Svake godine ruta je drugačija, pa čak i stanovnici istog kraja otkrivaju nova mesta u svom komšiluku.

Od vojne vežbe do porodične tradicije

Koreni Avondvierdaagse sežu više od jednog veka unazad.

Prva četvorodnevna šetnja organizovana je 1909. godine kao deo vojne obuke u gradu Nijmegenu. Tokom narednih decenija događaj se razvijao, a nakon Drugog svetskog rata vojnicima su se pridružili i civili.

Iz te tradicije nastao je čuveni marš u Nijmegenu, danas najveći pešački događaj na svetu, na kojem učestvuju desetine hiljada ljudi iz više od 80 zemalja.

Dečja verzija, Avondvierdaagse, vremenom je postala gotovo obred odrastanja za generacije Holanđana.

Kulturni istoričari smatraju da je događaj prerastao svoje vojno poreklo i postao deo nacionalnog identiteta, slično kao Dan kralja ili druge velike holandske proslave.

Šetnja kao lekcija o istrajnosti

Iako je prvobitna ideja bila drugačija, danas se ovaj događaj često posmatra kao način da se deca podstaknu na kretanje.

Profesorica fizičke aktivnosti dece sa Univerzitetskog medicinskog centra u Lajdenu San de Vris smatra da su ovakve aktivnosti izuzetno važne za razvoj motoričkih sposobnosti i stvaranje zdravih navika.

Posebno je značajno što deca uče da istraju.

Pešači se bez obzira na vreme. Sunce, vetar ili kiša nisu razlog za odustajanje.

Za sedmogodišnjake čak i pet kilometara može delovati kao veliki izazov, ali upravo zbog toga osećaj postignuća na kraju ima posebnu težinu.

Možda je upravo u tome tajna srećnog detinjstva

Holandska deca godinama zauzimaju sam vrh međunarodnih lista kada je reč o kvalitetu života.

Najnoviji izveštaj UNICEF-a ponovo ih je proglasio najsrećnijom decom među 44 razvijene zemlje sveta. Visoko su rangirana i kada je reč o mentalnom zdravlju i opštem blagostanju.

Stručnjaci ističu da ključnu ulogu imaju snažne društvene veze.

Holandska deca uglavnom provode mnogo vremena sa vršnjacima, imaju veću samostalnost nego njihovi vršnjaci u mnogim drugim zemljama i često se već od malih nogu sama biciklom voze do škole.

Avondvierdaagse objedinjuje sve te elemente.

Deca nisu samo sa roditeljima. Tu su i prijatelji iz škole, komšije i čitava lokalna zajednica.

Mnogi nose iste majice kako bi predstavljali svoju školu. Neki razgovaraju, drugi pevaju, treći se utrkuju ko će prvi stići do sledeće kontrolne tačke.

„Najlepše je što si sa prijateljima“, kaže desetogodišnja Robin dok pešači sa drugaricom i majkom.

Događaj koji spaja čitavo naselje

Za roditelje, četvorodnevna šetnja ima drugačije značenje.

Ona pruža priliku da upoznaju druge porodice, provedu vreme napolju i vide delove grada kojima inače ne prolaze.

„U školi druge roditelje uglavnom sretnete na nekoliko minuta“, kaže jedan otac tokom šetnje. „Ovde zaista imate vremena da razgovarate.“

U tome se krije možda i najveća vrednost ovog događaja.

U eri kada veliki deo slobodnog vremena prolazi ispred ekrana, Avondvierdaagse okuplja ljude licem u lice.

Volonteri organizuju rute, lokalne cvećare doniraju bukete za učesnike, firme pomažu hranom i osveženjem, a čitave četvrti učestvuju u stvaranju atmosfere zbog koje se ova tradicija održava već više od sto godina.

Reč koju je teško prevesti

Poslednje večeri, kada deca prolaze kroz cilj sa medaljama oko vrata i buketima cveća u rukama, atmosfera više podseća na festival nego na pešačku turu.

Roditelji fotografišu svoju decu. Bake i deke čekaju na cilju. Muzika odjekuje parkom, a mališani plešu i slave završetak izazova.

Holanđani za taj osećaj imaju posebnu reč – „gezelligheid“.

Teško ju je doslovno prevesti.

Najbliže značenje bilo bi kombinacija topline, zajedništva, pripadnosti i uživanja u društvu drugih ljudi.

Možda upravo u toj reči leži odgovor na pitanje zašto su holandska deca među najsrećnijima na svetu.

Ne zbog jedne šetnje.

Već zbog zajednice koju ona stvara.