Kesić afirmiše vrednosti na kojima počiva Evropska unija: Dnevnik Radomira Backa Diklića

Petak 8. maj

Kada mi je predloženo da pišem dnevnik pristao sam i odmah se pokajao, misleći da nema mnogo toga u mom profesionalnom i privatnom životu što bi moglo da interesuje čitaoce Danasa.

Možda sam se, bar za ovaj dan, prevario. Evropa obeležava Dan pobede nad fašizmom. Ceo svet slavi taj datum, osim Rusije i još nekoliko zemalja. Među njima je i Srbija. Slavimo 9. maj. U školi smo učili da je to dan kada je sovjetska zastava istaknuta na Rajhstag a danas čitam da je vremenska razlika izmedju Berlina i Moskve takva da je u trenutku kada je u Berlinu potpisana kapitulacija (23.01) u Moskvi već bio 9.maj. Dosta je tu konfuzije i dan danas.

Bilo kako bilo, totalitarni nacional-fašistički sistem je tada pobeđen. Mislilo se – za uvek.

Danas , nažalost, ideje i gestovi tog tipa ponovo se javljaju širom Evrope, uključujući i Srbiju. Nacisti u Nemačkoj imali su falange „mrkih košulja“. Pitam se jeste li mrka blaža varijanta crne koja se sve više viđa na ulicama. Kod nas, posebno, posle pada Nadstrešnice! A Srbija je zemlja gde je – stalno to treba ponavljati – jula 1941. buknuo prvi ustanak protiv fašizma i gde je stvorena prva slobodna teritorija u Evropi, Užička republika. Ali, uvek ima neko ali, ustanak su podigli komunisti, tako da se to danas ne važi. A važi se da se ode na paradu povodom dana pobede Crvene armije, da se umesto 8. slavi 9.maj.

Stručnjaci smo za poništavanje sopstvene istorije. Više se držimo izgubljenog boja na Kosovu i mnogo više (doduše na rečima) izgubljenog Kosova – nego nesumnjivih pobeda!

Evropski pokret u Srbiji (EPUS), čestitao je građanima Srbije sutrašnji Dan Evrope. Podsećajući da Srbija stagnira, čak nazaduje na putu ka članstvu u EU, EPUS naglašava da “ članstvo u EU nije odricanje od državnog integriteta i suvereniteta, već najviši nacionalni interes“. Ali ne i Srbiji crnih dukseva sa kapuljačama .

Predveče prijem Delegacije EU. U Muzeju savremene umetnosti neuobičajeno velika gužva. Pada u oči visok nivo prisutnih srpskih zvaničnika Brnabić, Macut, Dačić, Đurić… Ranijih godina nije bilo tako. „Šlihta“ li se to vlast Briselu i na ovaj način? Ambasador Fon Bekerat je, čini mi se, dovoljno iskusan da primeti „šminku“. Javiće u Brisel i to da su zvaničnici neuobičajeno brzo napustili prijem. Za Srbiju bi bilo bolje da u potpunosti primeni preporuke Venecijanske komisije, reši pitanje REM-a itd, mislim se ja. Tada ne bi morala da se na ovaj način udvara.

Subota 9. maj

Dan Evrope a u Srbiji i Rusiji i Dan pobede nad fašizmom. Predsednik države ne izvršava svoje ustavne obaveze, šunja se po Sremu. Barem da je obišao spomen obeležje Sremskog fronta gde izgibe desetine hiljada ljudi, najviše mladih. Ali, ne pominjite mu mladost ove zemlje. Umesto njega, premijer u ranu zoru polaže venac na grob Neznanog junaka!

Dodik iz Moskve najavljuje da će se videti sa Putinom i to „nekoliko puta“, Srbiju tamo predstavlja Vulin sa tri ruska ordena na reveru. Iz Srema AV poručuje da će Srbija ustati protiv „svakog budućeg Hitlera“. I protiv „Hitlera u pokušaju“, mislim se.

Nadam se da će u međuvremenu Srbija na miran i demokratski način zaustaviti puzajući totalitarizam. To su već neko vreme veoma jasne poruke iz Brisela. Neću da nabrajam sve „domaće zadatke“ za Srbiju koja hoće da napreduje ka članstvu u EU. Zna ih javnost, zna i vlast, ali… Uvek ima neko „ali“, samo što ovo previše košta građane Srbije.

Veče donosi sentimentalna i prijatna uzbuđenja. Posle neizbežnog Kesića, uz gorak smeh, standardno kreativnog i oštrog, odlučujemo se da pogledamo film mladog Slobodana Šijana „Kako sam sistematski uništen od idiota“ iz 1983. Babi Pupuško maestralnog Danila Stojkovića, uz Seku Sabljić i ekipu glumaca i naturščika, odveo je Anu i mene u juni 1968, kada se pobunio Beogradski univerzitet i kada smo se nas dvoje upoznali. Ne bih da prepričavam film, pogledajte ga. Poučan je.

I to nije sve. U nameri da vidimo poslednje vesti odosmo na N1 a tamo fenomenalan film „Gospodin Niko protiv Putina“, oskarovca Paše Talankina, nastavnika-organizatora iz škole u gradu Karabašu, jednom od najzagadjenijih gradova na svetu (UNESCO) zbog livnice bakra prastare tehnologije.

Prisustvujemo uzbudljivom, dramatičnom, „zagađivanju“ duša učenika u školi gde Talankin snima i dokumentuje kako se sistematski indoktriniraju deca, i ne samo deca, povodom rata u Ukrajini. Naoko, zastrašujuće lak proces intoksikacije!

Nedelja 10. maj

Ranom zorom, trk do pijace! Predveče nam, posle dužeg vremena, dolazi Anin kolega koji uglavnom živi u LJubljani.

Odlazimo na raskrsnicu pred Pravni; uvek me obraduje kad vidim više nepoznatih nego poznatih. Kratak susret sa Srđanom Milivojevićem, DS je napravila dobar izbor podržavajući studente, smatra on. Dobar i za studente a, bogme, i za DS, smatram ja. Videćemo. Popodne šetnja do Rektorata i nazad. Ljudi sve više, iz automobila pozdravljaju, sa prozora mašu.

Kod Skupštine „obavezna figura“ iz Ćacilenda nakrcanog pristalicama AV ali i policijom, gromoglasna muzika, uvrede… ali „PUMPAJ“ nadjačava. Kod Rektorata srećemo glodura „Vremena“, Filipa Švarma sa suprugom. Uz priču o svemu i svačemu – od stanja u medijima (strašno), politike (još strašnije), mogućnosti promena (optimizam) do priča o poreklu (obojica Ličani, on načisto, ja po ocu). Isključujemo se kod Pravnog, stižu gosti. Anin kolega u LJubljani brine o teško oboleloj supruzi ali i o tamošnjem nadiranju desnice.

Ponedeljak 11. maj

Dane oko desetog u mesecu počinjem da mrzim. Tada se u Beti isplaćuju plate. Ako se isplaćuju! Ako ne, onda se „starac Fočo od stotinu ljeta “ (to sam ja) izvinjava Betinoj mladeži , Betinoj budućnosti…

Šaljem svima poruku!

Zove me Jelica Minić iz EPUS-a. Saša Popov čiji Centar za regionalizam i EPUS dodeljuju godišnju nagradu „Imena Žike Kovačevića“ za unapređenje regionalne saradnje ima predlog za ovogodišnjeg laureata. Saglasan sam, ali neću napisati ime jer se dobitnik proglašava krajem meseca.

Uveče mi sleduje događaj poznat u porodici kao pokušaj moje detoksikacije od politike. Idemo u Kolarac gde Muzička škola „Josip Slavenski“ obeležava 89 godina postojanja! Tri sata uživanja u muziciranju preko 100 mladih talenata, od muzičkog zabavišta do kandidata za Fakultet muzičke umetnosti. Sala krcata (mame, tate, babe, dede, prijatelji). Atmosfera uzbudljiva, ponekad takmičarski naelektrisana. Kontrast prema samom koncertu, jedva najavljenom i loše opremljenom. Niko da se obrati publici, salom cirkuliše minimalan broj štampanih programa, da ne kažem da je na sajtu Kolarca Dan škole Slavenski najavljen za sredu, 16. maja?!? I beogradski kultni „hram muzike“ trokira. Pad elementarnih profesionalnih kriterijuma na sve strane! Tužno i opominjujuće.

Utorak 12. maj

Od jutra se bavim pisanjem i slanjem mejlova. Šaljem pozivnice za Betinu regionalnu izložbu novinske fotografije. Ovo je već 23-ća. Afirmisala se među fotoreporterima, ima svoju publiku. Kao i uvek natežemo budžet za organizaciju, katalog, nagrade… Sada je sve manje- više sređeno. Vidimo se u Evropskoj kući 25. maja u 18h!

Advokat nas obaveštava da će uskoro doći do sudskog izvršenja velikog dugovanja jednog našeg pretplatnika. Dobra vest. Još jedna potvrda da oni koji imaju najviše, najneredovnije plaćaju, kako nama tako i državi. I nikom ništa! Valjda zato i imaju.

Dogovaram sastanke za iduću nedelju u nadi da će biti neke vajde za Betu. Kratke konsultacije sa kolegama iz EPUS-a o stanju u takozvanoj proEU 5 grupi opozicionih partija, šta i kako dalje sarađivati sa njima. Ima ozbiljnih signala o rastućim ambicijama kod pojedinaca. Videćemo narednih dana.

Srbija se plasirala u finale Evrosonga. Ko kaže da nismo deo Evrope. Plasirao se i Izrael. Parafraza poslovice primenjiva na oba finalista. „SELO (GAZA) GORI A BABA SE ČEŠLJA“.

Sreda 13. maj

Danas objavljujemo ime ovogodišnjeg dobitnika plakete Evropskog pokreta u Srbiji i Međunarodnog evropskog pokreta za DOPRINOS GODINE EVROPI 2026. Dobitnik je Zoran Kesić. Baš sam zadovoljan. Iz dva razloga: prvi – EPUS je iskoračio iz prakse da se ovakva priznanja dele uglavnom unutar nevladinog sektora, istaknutim aktivistima, političkim pokretima i analitičarima; i drugi, meni još značajniji, da priznanje dobija Zoran Kesić koji svojim profesionalnim radom u šou – biznisu, britkom satirom, smehom ali i regionalnim povezivanjem i humanitarnim akcijama, afirmiše vrednosti na kojima počiva Evropska unija.

Vest o Kesiću se „vrti“ celog dana. Uručenje je sutra.

Četvrtak 14. maj

Dan počinje tužno. Sahrana Laleta Vukobratovića, druga našeg sina Damjana koga nema pet godina. Obojica obeleženi od rođenja kao „lica sa posebnim potrebama“, uspeli su tokom kratkih života da to prevaziđu i ostanu upamćeni kao veseljaci, dobrice i vodeći glumci u radionici „Da živimo zajedno“. Dugotrajna i uspešna privatna inicijativa koja se održala do danas, s tim što nema više dramske sekcije koju je sa znanjem i entuzijazmom vodila Lepa Milosavljević.

Spremam kratki govor za uručenje nagrade EPUS-a , Zoranu Kesiću. Ne volim govore i pisanje istih, ali ovaj mi baš pričinjava zadovoljstvo. Čovek je više nego zaslužio a ja sada to moram da sažmem a i da ne bude konvencionalno, shodno nekonvencionalnom dobitniku. Valjda ću uspeti.

Uručenje prolazi u prijatnoj, opuštenoj atmosferi.

Kesić savršen, ja umereno zvaničan.

Mora se. Ponekad.

Na ceo dan, tamnu senku bacaju novi potresni snimci bezočnih nasrtanja na ljude koji kod Pravnog blokiraju raskrsnicu. Jednome je devedeset godina! Izazivaju još veći gnev, otpor, novu akciju pred RTS-om! DOKLE!!! Munjevito sledi besramna izjava (Niste smeli da blokirate…) bivše ministarke Zorane Mihajlović o ovom kriminalnom činu. „Pozdravio“ je Nušićev junak koji se ministru klanja uz reči: PREPORUČUJEMO SE, TOPLO SE PREPORUČUJEMO. Neka za kraj mog „Gnevnika“ ostane zapisan maestralan odgovor glumca i borca Milana Marića: „Niste smeli da kradete, ljudi su stajali ispod nadstrešnice“.

Autor je novinar, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, direktor novinske agencije Beta i bivši ambasador u Francuskoj i Belgiji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.