Ako nekada naiđete u spori i ušoreni Begeč, videćete jednu tablu, koja vas preklinje da skrenete desno, i da svratite u „Čardu kod Braše“. Vlasnik čarde je Lapu Petar Braša, inače profesor fizičke kulture, a po hobiju (ili je to ipak glavno zanimanje?) je – alas. Riblja čorba je zaista odlična, a na meniju ima, naravno, i raznih vrsta rečne ribe, i naći će se, ako zatreba, i roštilj. Čarda se nalazi odmah uz Dunav, i to pored jednog uskog vodenog rukavca naslonjenog na park prirode „Begečka jama“. Stolovi na otvorenom, ali pokrivenom prostoru – uglavnom, sve kako treba. O tome mogu posvedočiti čak i Zdravko Čolić i Lepa Lukić, koji su takođe bili gosti u ovoj čardi. Onomad.
Baš tu, kod ove čarde, nalazi se i lokalni srpski „trajekt“, tj. jedna mala skela, na koju može da stane, otprilike, četiri-pet automobila, i sve to privezano za brodić „Jole“. Skela prevozi putnike od Begeča do prekorečnog Banoštora, mestašceta ukotvljenog na padinama Fruške gore. Prevoz skelom košta 300 dinara za kola, a ako ste samo pešak, po istaknutom cenovniku, platićete 50 dinara. Skela ide na, otprilike, sat vremena ili po potrebi, kad admiral ovoga nosača automobila to proceni. Malo dalje od Begeča postoji još jedna skela, koja povezuje Futog i susedni Beočin. Ona je malo veća i može odjednom da preveze skoro 20 putničkih vozila. Posle bombardovanja, 1999. godine, i rušenja novosadskih mostova – ova skela je bila zlata vredna za ceo ovaj kraj jer se drugačije nije ni moglo preći s jedne na drugu stranu, bez pravljenja velikih i dugačkih tura do prvih raspoloživih mostova. Opet, za veliki broj lokalnih stanovnika, a i za slučajne turiste, ni danas nije ništa manje vredna.
U malom „zalivu“, odmah pored pristaništa za Joletovu skelu, može se videti neobična scena. Nekoliko traktora je u rikverc ušlo u Dunav, pritom uterujući u reku valjkaste, cilindrične prikolice pune šargarepe. Onda se pokrene motorče i prikolice zarotiraju – pa se na taj način šargarepa ispira od zemlje, a potom – tako oprana vozi na pakovanje i dalju distribuciju po pijacama širom Srbije. Pravi akva-park za šargarepe. I to na Dunavu, istina ne baš tako lepom, a još manje plavom. Što bi rekla E.L. Džejms: „50 nijansi: braon“.
I tako, na jednom mestu egzistiraju park prirode, čarda, srpski trajekt i perači šargarepe, a da slika bude potpuno zaokružena, Dunavom, oko rotirajućih prikolica, obično nezainteresovano plovi i nekoliko belih labudova, stanara obližnje Begečke jame.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
