Rusija i Ukrajina: Kijev se sprema da traži odštetu od Moskve, broj interno raseljenih se popeo na sedam miliona

Dok višemesečne borbe u Bahmutu ne jenjavaju, Ukrajina se sprema da traži odštetu od Rusije, a broj interno raseljenih se popeo na sedam miliona.

Ukrajinski premijer Denis Šmihal je naveo da država radi sa stranim partnerima na stvaranju mehanizma za naplatu, a procene su da je Rusija već načinila više od 700 milijardi dolara štete.

Zamenica premijera Irina Vereščuk je izjavila da su registrovali oko pet miliona interno raseljenih ljudi, ali da je stvarni broj veći za dva miliona,

Na istoku Ukrajine, zamenik gradonačelnika Bahmuta tvrdi da Rusi nisu uspeli da zauzmu istočni deo grada.

Ipak, čini se da se ukrajinske snage pripremaju za kontrolisano povlačenja trupa iz određenih delova grada, tvrde stručnjaci američkog Instituta za ratne studije.

Istovremeno stižu vesti o sve većem broju mrtvih u ruskom napadu na stambenu zgradu u Zaporožju.

„Ruska granata je ubila najmanje 13 ljudi, među kojima i jedno dete“, navela je ukrajinska služba za vanredne situacije.

• Godinu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu
• Pet pravaca u kojima bi mogao da se odvija rat u Ukrajini 2023.
• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner

Najmanje 460 dece poginulo je od početka ruske invazije, a 930 povređeno, podaci su ukrajinskog Glavnog tužilaštva iz redovnog izveštaja o ratnim zločinima koje su počinile ruske trupe.

Velika Britanija će isporučiti dvostruko više tenkova nego što je planirano, 28, a Nemačka pregovara o izgradnji fabrike ovih vozila na ukrajinskoj teritoriji.

Bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO Ričard Širef apelovao je da se ubrza proces isporuke oružja i druge pomoći, dok Ukrajina traži više municije od Evropske unije.

Američke vlasti su obećale dodatnu vojnu opremu vrednu 400 miliona dolara, čime su ukupna izdvajanja Vašingtona do sada došle do blizu četiri milijardi dolara.

Dan 374.

• Ukrajina se sprema da traži odštetu od Rusije
• Zamenica ukrajinskog premijera izjavila da se broj interno raseljenih popeo na sedam miliona
• Velika Britanija isporučuje 28 tenkova, Nemačka pregovara o izgradnji fabrike ovih vozila u Ukrajini
• Traju ulične borbe za Bahmut, zamenik gradonačelnika tvrdi da Rusi nisu zauzeli istočni deo grada
• Rusi tvrde da je Bahmut pred osvajanjem
• Raste broj poginulih u ruskom napadu na stambenu zgradu u Zaporožju
• Najmanje 460 dece poginulo od početka ruske invazije, kaže ukrajinsko tužilaštvo
• Organizacija Hjuman rajts voč uskoro objavljuje izveštaj o ruskim zločinima tokom opsade Marijupolja
• Amerika obećala dodatnu vojnu opremu vrednu 400 miliona dolara
• Bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO apelovao da se ubrza proces isporuke oružja i druge pomoći Ukrajini
• Ukrajina traži više municije od Evropske unije
• U Lavovu održana konferencija o tome kako bi budući tribunal za ruske ratne zločine mogao da izgleda
• Zabrinuti smo zbog vesti o srpskom oružju u Ukrajini, kaže portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova
• Beograd odgovara: „Od početka rata nismo izvozili oružje ni u Ukrajinu ni u Rusiju“

Premijer Ukrajine: „Rusija mora platiti štetu“

Denis Šmihal, premijer Ukrajine, rekao je da Kijev zajedno sa stranim partnerima radi na stvaranju sistema za nadoknadu štete koju je državi nanela ruska agresija.

Za to ukrajinske vlasti žele da iskoriste mehanizam reparacije koji će sankcionisani Rusi i ruske državne strukture isplatiti Ukrajincima posle rata.

„Od prvih dana rata počeli smo da dokumentujemo sve zločine, razaranja i štete.

„Postoji pouzdan, transparentan i kvalitetan alat za procenu koliko će Ukrajini biti potrebno sredstava za obnovu države.

„Već procenjujemo da će taj iznos premašiti 700 milijardi dolara“, rekao je Šmihal.

Da bi isplata odštete bila moguća, dodaje, potreban je međunarodni pravni mehanizam, kao i mehanizam za konfiskaciju ruske imovine.

„Našim primerom pokazujemo važnost ovog problema, već smo zaplenili oko 460 miliona dolara od ruskih banaka.

„To su sredstva koja su već u budžetu i koristiće se za obnovu“, naveo je Šmihal.

Sukob na ulicama Bahmuta: „Rusi nisu zauzeli istočni deo grada“

Ruske i ukrajinske snage bore se na ulicama Bahmuta, ali zamenik gradonačelnika tvrdi da Rusi nisu zauzeli istočni deo grada.

Oleksandr Marčenko je naveo da preostalih 4.000 civila živi u skloništima bez pristupa struji, vodi i gasu.

Dodao je da nijedna zgrada nije ostala neoštećena i da je grad skoro uništen.

Bitke u Bahmutu traju već mesecima, koliko i rusko nastojanje da zauzmu grad.

Uprkos tome, preispituje se strateška važnost Bahmuta.

Neki stručnjaci navode da bi ruska pobeda u ovom gradu mogla biti Pirova, odnosno da nije vredna truda.

Hiljade ruskih vojnika je umrlo pokušavajući da zauzme Bahmut, čije stanovništvo je pre rata brojalo 75.000.

Ukrajinski komandanti procenjuju da je Moskva izgubila sedam puta više vojnika nego oni.

Posle žestokog granatiranja, ruske snage i trupe iz plaćeničke grupe Vagner su okružile grad.

Pobeda u Bahmutu bio bi prvi ozbiljniji trijumf ruske vojske tokom zimske ofanzive u kojoj su angažovane stotine hiljada rezervista.

U Kremlju veruju da bi osvajanje Bahmuta širom otvorilo vrata ruskoj vojsci da potpuno stavi pod kontrolu region Donbasa.

Ukrajina je vratila jedan deo teritorije u drugoj polovini 2022, ali su snage Kijeva već tri meseca uglavnom usredsređene na odbrambene operacije.

Ukrajinska vlada tvrdi da Bahmut ima mali strateški značaj, ali da bi veliki gubici mogli da utiču na dalji tok rata.

Obe strane tvrde da su onoj drugoj nanele velike gubitke u Bahmutu.

• Malo po malo, Rusi pobeđuju u Bahmutu
• Šta se desilo sa Putinovim 56 kilometara dugim konvojem oklopnih vozila

Iz američkog Instituta za proučavanje rata navode da se čini da se ukrajinske snage spremaju za kontrolisano povlačenje trupa iz nekih oblasti Bahmuta.

Snimci objavljeni 3. marta potvrđuju da su ukrajinske trupe uništile dva važna mosta u oblasti Bahmuta.

„Preventivno uništavanje mostova može biti pokazatelj da ukrajinske snage očekuju da će ometati napredovanje ruskih trupa u istočnom delu Bahmuta i ograničiti potencijalne izlazne rute protivničkih snaga iz Bahmuta na zapad.

„Ako ukrajinska vojna komanda smatra da je potrebno povlačenje trupa, onda će, sudeći po izjavama ukrajinske strane, to biti ograničeno i kontrolisano povlačenje vojske iz posebno teških sektora istočnog Bahmuta“, kažu stručnjaci.

Broj žrtava u Zaporžju raste, među poginulima i dete

Najmanje 13 ljudi je poginulo u ruskom raketnom napadu na stambenu zgradu u Zaporožju u noći između 2. i 3. marta.

Od tada spasioci tragaju za preživelima.

„Spasili smo 11 ljudi i četiri kućna ljubimca.

„Spasioci su izvukli 13 tela ispod ruševina zgrade, a među njima je i beba od osam meseci“, navodi se u saopštenju ministarstva.

Uklonjeno je više od 853 tone ruševina.

Prilikom bombardovanja Zaporožja, jedna raketa je pogodila petospratnicu, potpuno uništila ulaz i 10 stanova.

Zamenica ukrajinskog premijera: „Broj interno raseljenih se popeo na sedam miliona“

Irina Vereščuk je navela da je registrovano oko pet miliona interno raseljenih lica, ali da je stvaran broj sedam.

„Više od pet miliona Ukrajinaca je pronašlo privremeno sklonište izvan Ukrajine“, navela je zamenica premijera.

Dodala je da su 60 odsto interno raseljenih žene, 25 odsto deca, drugih 25 odsto penzioneri, a više od 200.000 su osobe sa invaliditetom.

„Ove godine će jedan od vladinih prioriteta biti da pomogne ovim ljudima da se integrišu u društva koja su ih primila, a 66 odsto njih je nezaposleno“, navela je ona na konferenciji u Lavovu.

U ovom gradu na zapadu Ukrajine je održana i konferencija visokorangiranih pravnika iz celog sveta, uz prisustvo ukrajinskog predsednika Zelenskog.

Razgovaralo se o tome kakav bi međunarodni sud za ruske ratne zločine u Ukrajini mogao da izgleda.

Grupa koja želi da održi takav tribunal obuhvata 29 zemalja, a američki državni tužilac Merik Garland je najavio podršku ovoj ideji.

Ove zemlje žele da pozovu Rusiju na odgovornost, ali format procesa još nije određen.

„U ovom trenutku nema opšteg dogovora o tome kakva će biti konačna odluka.

„Ili je to poseban, ili hibridni tribunal, ili neka druga odluka, postoji mnogo mogućnosti na stolu“, rekao je Didije Rejnders, evropski komesar za pravosuđe.

Ukrajinsko tužilaštvo tvrdi da je 460 dece stradalo od početka ruske invazije

Najmanje 462 dece je poginulo u Ukrajini od početka ruske invazije, saopštilo je u subotu ukrajinsko tužilaštvo. Još 930 dece je povređeno.

Ovo su podaci objavljeni u redovnom izveštaju o ratnim zločinima koje su u Ukrajini počinile ruske trupe.

Prema dokumentu, tužilaštvo trenutno raspolaže informacijama o 72.620 ratnih zločina, kao i o blizu 17.000 zločina protiv nacionalne bezbednosti.

Istražitelji su uspeli da identifikuju imena 639 osumnjičenih za ove zločine.

Među njima su ruski ministri, poslanici, vojskovođe, šefovi agencija za sprovođenje zakona i odgovorni za medijsku propagandu koja stiže iz Kremlja.

Da li je srpsko oružje u Ukrajini?

Informacije o navodnom srpskoj oružju koje je završilo u Ukrajini objavio je ruski portal Meš krajem februara.

Prema tvrdnjama tog medija, oružje iz srpske vojne fabrike Krušik preko Turske i Slovačke završava u Ukrajini.

Valjevska kompanija, ali i najviši srpski zvaničnici demantovali su ove informacije.

Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, rekla je 2. marta da Moskva prati informacije o navodnom snabdevanju Ukrajine oružjem i municijom proizvedenim u Srbiji, prenela je ruska državna agencija RIA Novosti.

Dan pošto je Rusija zatražila zvaničan stav Beograda o isporuci oružja Ukrajini, reagovao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić, negirajući da se srpsko oružje bilo u Ukrajinu, bilo u Rusiju, ali ni u bilo koju zemlju za koju smatra da sa međunarodne tačke gledišta može da bude sporna.

Rekao je da su njemu ti podaci poznati, jer i ministarstvo na čijem je čelu učestvuje u davanju dozvola za izvoz oružja i dodao da govori o legalnim institucijama koje mogu da izvoze oružje, prenosi RTS.

• Zašto Ukrajina traži stotine tenkova od Zapada
• Ljudi koji šire teorije zavere da rat u Ukrajini ne postoji
• „Putin je omanuo u uništenju Ukrajine, ali mu je zato uspelo da razori Rusiju“

Ričard Širef, bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO, apelovao je da se ubrza proces isporuke oružja i druge pomoći Ukrajini.

„Do sada smo od Zapada i zemalja NATO videli neku vrstu delimičnih isporuka, korak po korak.

„Da je isporučeno sve što je traženo pre mnogo meseci, verovatno ne bismo bili u situaciji u kojoj smo sada“, navodi general Širef.

Prema njemu, to stvara hitnu potrebu za ubrzanjem tempa snabdevanja, integracije, logističke podrške, obuke ukrajinske vojske i svega ostalog što je potrebno da bi se Ukrajinci obezbedili alatima koji su im potrebni za obavljanje posla.

Američke vlasti su obećale dodatnu vojnu opremu vrednu 400 miliona dolara, čime su ukupna izdvajanja Vašingtona do sada došla do blizu četiri milijardi dolara.

„Ovaj paket vojne pomoći obuhvata municiju za HIMARS i haubice koje koristi Ukrajina, kao i municiju za borbena vozila pešadije, pontonske prelaze i održavanje i obuku“, rekao je Entoni Blinken, državni sekretar, prenosi Rojters.

Pogledajte video:

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]