Ankara – najvrednija ambasada Srbije

Diplomatski izveštaji podrazumevaju takozvane kriptozaštićene telegrame (ka-ze-te), posebne analize, otvorene telegrame i drugu poštu koja se bavi situacijom u „zemlji prijema“.

Posle Ankare, u red najdinamičnijih srpskih ambasada dolaze Brisel (ali sa sve tri tamošnje diplomatske pozicije – EU, NATO, Belgija), Vašington, Rim i Berlin.

Do ovog poretka došlo se u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije redovnom godišnjom analizom učinka. Naš izvor podvlači da brojnost telegrama ne znači automatski i kvalitet, ali da je „uobičajena praksa da se to uzima kao prvi kriterijum prilikom ocenjivanja rada ambasada i ambasadora, budući da je najegzaktniji, te da isključuje subjektivni odnos“.

Najbolje plasirane ambasade postigle su svoje rezultate sa različitim brojem diplomata. U Ankari ih ima šest, u Briselu zbirno dvadeset i pet, u Vašingtonu deset, i u Rimu i Berlinu po šest.

Krajem prošle godine Ministarstvo spoljnih poslova je – braneći se od prigovora da nova vlast priprema „seču ambasadora“ na političkoj osnovi – najavilo analizu rada diplomatskih predstavništava Srbije, koja bi bila kriterijum za odlučivanje o tome ko će biti ostavljen, a ko vraćen kući. Zanimljivo je da prvih pet pomenutih ambasada vode ambasadori od kojih su neki do sada, prema različitim izvorima, spominjani kao viđeni za moguću smenu. „Sada će se proveriti kredibilnost izjava da će rad i angažovanje presudno uticati na status“, kaže naš izvor.

Da podsetimo, ambasador u „najvrednijoj ambasadi“ u Ankari je Dušan Spasojević, u Briselu (je bila) Roksanda Ninčić, u Vašingtonu je Vladimir Petrović, u Rimu Ana Hrustanović, a u Berlinu Ivo Visković. U kuloarima se spekuliše da Petroviću, pored rezultata rada, na ruku ide i činjenica da je on zet uticajnog savetnika predsednika Nikolića Olivera Antića.

Karakteristično je, takođe, da među prvih pet ambasadora nema nijednog takozvanog karijernog diplomate.