Projekat podele Kosova opasan je za Srbe koji tamo žive, naročito za one južno od Ibra. Povlačenje granice negde kod mosta u Mitrovici promašena je ideja, zasnovana na ideologiji „balvan revolucije“, i u Evropi izaziva uznemirenost – upozorava predsednik LDP Čedomir Jovanović, učestvujući u Danasovoj debati „Crvene linije srpske politike“.
Kojim temama bi trebalo da bude posvećen predstojeći dijalog Beograda i Prištine? Ko bi trebalo da posreduje, i pod čijim okriljem bi se vodili?
– Prvi prioritet Srbije u novoj politici mora da bude dobijanje međunarodnih garancija za ubrzanu demokratizaciju, zaštitu ljudskih prava, ekonomski razvoj i poseban institucionalni položaj srpske zajednice na Kosovu. Prostor za korigovanje odnosa i relaksaciju stalnog neprijateljstva Beograda i Prištine može se tražiti samo kroz partnerstvo s najvažnijim zemljama EU i Amerikom. Zato je EU prirodan lider tog dijaloga, pogotovo što za to ima punu podršku SAD.
Kako bi trebalo rešiti „sedenje za istim stolom“ predstavnika Beograda i Prištine u regionalnim organizacijama, imajući u vidu da kosovski zvaničnici ne žele da budu zastupljeni kao „Kosovo/Unmik“?
– Verujem da su obe strane sada zrelije i da su sposobne da preskoče taj problem. Bilo bi glupo da se, posle mnogo krupnijih odluka u poslednjim mesecima, bilo koja od strana ponaša politički infantilno. Verujem da će zastava EU iznad pregovaračkog stola olakšati tu vrstu dogovora.
Pod kojim uslovima bi Srbija mogla da prihvati ulazak Kosova u Savet Evrope i OEBS?
– U Savetu Evrope i OEBS ne mere se državnički mišići, nego se štite ljudska prava, ubrzava i nadgleda demokratizacija. Mislim da bi za Srbe na Kosovu bilo vrlo korisno da uživaju zaštitu Strazbura, garancije imovine, bezbednosti i kolektivnih prava koje nameću SE i OEBS. Da u delegacijama u tim organizacijama imaju svoje predstavnike, da mogu da se obraćaju Evropskom sudu, zbog kršenja ljudskih prava. Bilo bi užasno da ponovo prođemo kroz tragediju da svoj narod držimo kao taoce, kao ljude koji treba da budu večite žrtve, samo da bismo mogli da ih pokazujemo pred svetom kao dokaz da Kosovo nije država. To je zločin samo po sebi.
Šta bi Beograd trebalo da učini ukoliko Priština podnese zahtev za prijem u UN?
– Srbija u svojoj novoj politici treba da bude pozitivna, nikako destruktivna. Isti zahtev imamo i prema Prištini. Ubrzavanje procesa prijema Srbije u članstvo u EU, brz ulazak u NATO i njegovo prisustvo na Kosovu, kao i garancije posebnog statusa srpske zajednice, otvaraju prostor da Srbija ublaži političku blokadu integracije Kosova u organizacije koje donose bolji život svih njenih građana. UN u tom procesu nije prvi prioritet.
U slučaju podele Kosova, gde bi Srbija trebalo da povuče granicu?
– Previše smo se igrali granicama i bodljikavom žicom. To je jezik koji u Evropi izaziva konsternaciju. Ne zbog teorije o nepromenljivosti granica, već zbog utiska da dva naroda ništa nisu shvatila iz poslednjih 50 godina evropskih integracija. Takvi projekti su opasni za Srbe koji žive na Kosovu, naročito za one južno od Ibra. I danas ima onih koji su toliko bahati da su spremni da zaborave i odbace oko 80.000 Srba južno od Ibra. Povlačenje granice, negde kod mosta u Mitrovici, promašena je ideja, zasnovana na ideologiji „balvan revolucije“.
Da li Beograd treba da podrži ulazak Srba u kosovske institucije na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu?
– Apsolutno. Osim verbalne podrške, treba im pomoći u svakom smislu. To bi bio dokaz nove, životne kosovske politike. Kroz izborni uspeh, Srbi bi mogli da preuzmu važne resore u Vladi i prošire svoja prava, da dođu do pozicije da bez njihove političke saglasnosti ne može da se donese nijedna velika odluka na Kosovu. To je bila i suština „plana 2K“ LDP-a iz 2005, kada smo insistirali na praktičnoj konstitutivnosti srpske zajednice, što znači da bi bio neophodan konsenzus dva naroda o svim strateškim odlukama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
