Vladajuće stranke kritikuju državnu politiku, iako su njeni nosioci, jer u zauzimanju startne pozicije pred izbore pokušavaju da „operu ruke“ i distanciraju se od Vlade, odnosno da se sakriju jedna iza druge.
Slaviša Orlović, profesor Fakulteta političkih nauka, ocenjuje za Danas i da manje stranke svaljujući svu odgovornost na stožernu Demokratsku stranku predstavljaju „klasičan primer bežanja od odgovornosti i nespremnost da se pred građane izađe sa rezultatima i greškama“, dok predstavnici manjih stranaka unutar koalicije takvo svoje ponašanje smatraju konstruktivnom kritikom.
Imajući u vidu istupe lidera stranaka vladajuće koalicije u kojima kritikuju državnu politiku sa pozicije vlasti, postavlja se pitanje da li je DS jedina stranka na političkoj sceni koja nije opoziciona.
– S obzirom na to da vlast neminovno nosi pad rejtinga, kako se bliže izbori, mnogi pokušavaju da se prestroje. U zauzimanju startne pozicije pred izbore, svaka partija bi pomalo htela da opere ruke i distancira se od Vlade, kao i da se sakriju jedna iza druge. To je ponekad šizoidno ponašanje, pri čemu sedite u Vladi, a kritikujete Vladu. Čak i kada je reč o programskim razlikama, pitanje je da li Vlada ima jedinstvenu politiku – ističe Orlović.
On napominje da je reč o klasičnom primeru bežanja od odgovornosti i nespremnost da se pred građane izađe sa rezultatima i greškama.
– Političari greše kada potcenjuju zrelost građana i zato će platiti cenu na izborima. DS je jedina stožerna stranka koja je te manje partnere spasila od provalije, pa će i sama platiti cenu ucenjivača i prevrtača. Ostaje da se vidi kako će građani oceniti izlazak Mlađana Dinkića iz vlade, odnosno to što njegovi ministri sede u vladi dok on kritikuje vladu spolja. U izvesnom smislu, povremeno to čine i SPS, PUPS, LSV i SPO. Vrhunac neodgovornog ponašanja je kada ministri iz Vlade kažu „država pod hitno mora nešto da učini“ – smatra Orlović.
Prema rečima našeg sagovornika, teme u kojima se partije izdvajaju zavise o programskih principa, resora koje drže u vladi, pokušaja da se dodvore svojim pristalicama, kao i kada hoće da istrguju unutar koalicije.
Aleksandar Čotrić, potpredsednik SPO, ističe za Danas da ta stranka ne kritikuje državnu politiku, već predlaže najbolje moguće rešenje.
– Mi podržavamo vladinu politiku kada je reč o Kosovu, što smo i demonstrirali toliko puta u parlamentu, glasanjem za različite rezolucije. Međutim, mi smo zadržali pravo da istupimo kada je reč o Kosovu, odnosno da pokušamo da pomognemo državnoj politici da koriguje svoje stavove i promeni namere o povlačenju određenih poteza – napominje Čotrić.
On ističe da je očigledno da je Srbija po tom pitanju zapala u ćorsokak i da je „došlo je vreme da se prihvati odricanje od zalaganja za očuvanje „prividnog suverenitet i integriteta na Kosovu“, te da se državna politika mora zalagati za opstanak „Srba na Kosovu“.
– Mi smo sebe u svakom trenutku doživljavali kao deo vladajuće koalicije, ali sa pravom na sopstveno mišljenje – ocenjuje za Danas Laslo Varga, poslanik SVM i predsednik Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije.
On ističe da je ta stranka glasala za više stotina zakona i drugih akata, odnosno da su bili veoma disciplinovani i da nijedno glasnije nije kasnilo zbog njih. Naš sagovornik podseća da kada se vladajuća koalicija našla u situaciji u kojoj je SVM bila izričito protiv nekog zakona ili neke odluke, uvek je pokušavala naći zamenu za njih.
– Umesto razgovora i traženja kompromisa sa nama, tražili su i nalazili mogućnosti za političku trgovinu, sa ciljem da dokažu da mogu i bez nas – zaključuje Varga.
Vlajko Senić, poslanik URS u Skupštini Srbije ističe da je ovakvo ponašanje manjih stranaka unutar vladajuće koalicije „logično“ jer se približavaju izbori.
– Nadam se da to razmimoilaženje neće preći granice dobrog ukusa, jer smo četiri godine sedeli u Vladi zajedno i sada bi to bilo krajnje neprilično – zaključuje Senić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
