Dominirao odnos prema NATO

Jedina nova tema u vezi reforme sektora bezbednosti je predlog za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, što predstavlja regresiju u pogledu profesionalizacije vojske. Profesionalnost delovanja policije nije osporavana, ali su isticane sumnje vezane za politizaciju ministra, vrha policije i policijskih sindikata. Pojedine stranke pominjale su pitanje nasilja u porodici, ali bez namere da se produbi debata o adekvatnim javnim politikama u ovoj oblasti. Ovo su zaključci monitorniga zastupljenosti bezbednosnih tema u minuloj izbornoj kampanji koji je sproveo Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR). Nalazi su publikovani pod naslovom „Šta je bezbednosna politika Srbije?“.

„Stranke su propustile priliku da argumentovano progovore o nizu tema iz oblasti bezbednosti koje imaju direktan uticaj na poziciju građana i kvalitet života – od jačanja civilne i demokratske kontrole nad vojskom, policijom i službama bezbednosti, do zloupotrebe oružja, migrantske krize, izazova terorizma i evroatlantskih integracija. Istraživanje je pokazalo i da većina izbornih koalicija nisu bile zasnovane na programskom usaglašavanju, pa se stiče utisak da su kod ovih tema improvizovali nastojeći da ostave što vise otvorenih opcija“, ocenila je direktorka CENTRA, Svetlana Đurđević-Lukić.

Jedan od najvažnijih zadataka novoformirane vlade, prema ovom istraživanju, treba da bude izrada spoljnopolitičke strategije Srbije, sa kojom treba da bude usaglašena Strategija nacionalne bezbednosti.

„Politika vojne neutralnosti je, u slučaju Srbije, prazna forma u koju sadržaj po svojoj volji stavljaju političke elite na vlasti. Međutim, opozicione stranke desne političke orijentacije su iskoristile taj prazan prostor i neutralnost u upravo završenoj kampanji definisale na svoj način: kao nepristupanje u NATO i blisku bezbednosnu saradnju sa Rusijom. Izrada nove Strategije nacionalne bezbednosti je prilika za dokument koji će definisati šta je bezbednosna politika Srbije“, ističe Jelena Radoman, saradnica CENTRA.

Nezainteresovanost za sadržajnu komunikaciju sa biračima ogledala se u činjenici da mnoge stranke nerado uvode novine u partijske programe, sklapaju koalicije koje nisu praćene programskim usaglašavanjem i ne koriste stranačke sajtove da ponude konkretna rešenja. Stranke su se, uglavnom, oslanjale na ad hoc iznošenje mišljenja u medijima i na predizbornim skupovima. Uprkos tome što se različite grupe građana, žene, deca, verske i nacionalne manjine susreću sa mnogobrojnim bezbednosnim rizicima, stranke su se gotovo isključivo obraćale ukupnom biračkom telu, samo u retkim slučajevima ženama, i ponegde Romima.

„Stranke su retko koristile saopštenja da bi pojasnile svoje pozicije o bezbednosnim temama. Češće su ih koristile kao oružje napada na političke protivnike. Očito je i da u komunikaciji sa biračima stranke pridaju malu važnost programima, s obzirom na neusaglašenosti u njihovim stavovima o tekućim pitanjima vezanim za vojsku, kao i odsustvo interesa da u programima odgovore na rastuće probleme kakav je na primer nasilje u porodici“, naglašava Tanja Jakobi, saradnica CENTRA.

Analizirane i izjave Nikolića

Monitornig su obuhvaćene liste oko SNS ( gde su još SDPS, PS, PUPS, Nova Srbija, SPO, PSS, SNP i samostalni DSS), Socijalističke partije Srbije (JS, ZS), Demokratske stranke (Nova stranka, ZZS, ZZŠ, Živim za Krajinu, DSHV), Dveri-DSS, SDS-LDP-LSV, i SRS. Analizirane su i izjave predsednika države Tomislava Nikolića s obzirom da je na početku izborne kampanje najavio želju da uzme aktivno učešće u kampanji SNS.