Klintonova pohvalila saradnju Beograda s Hagom

Tadić i Klintonova razgovarali su u Palati Srbija nešto više od jednog sata, najpre nasamo, a zatim su im se pridružili saradnici – pomoćnik državne sekretarke za evropska i evroazijska pitanja Filip Gordon, kao i srpski ministri spoljnih poslova i odbrane Vuk Jeremić i Dragan Šutanovac. Reč je o drugoj bilateralnoj poseti nekog visokog zvaničnika administracije predsednika Baraka Obame Beogradu u dve godine, nakon što je u srpskoj prestonici maja 2009. bio potpredsednik Džozef Bajden. Teme jučerašnjeg sastanka bile su Kosovo, evropske integracije, saradnja Srbije s Haškim tribunalom, situacija u regionu Zapadnog Balkana, ekonomska saradnja dveju zemalja, ali i nedavna dešavanja u Beogradu povodom Parade ponosa.

Hilari Klinton je na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Tadićem pohvalila napredak Srbije u proteklih deset godina u svim oblastima. Istakla je da sve zemlje ovog regiona treba da uđu u Evropsku uniju, a da Srbija ima potencijal da bude lider ne samo na Balkanu već, posle pristupanja, i u celoj EU.

– Ubeđena sam da Srbija može da postane članica EU. Srbija se, kao i sve zemlje regiona, bori s velikim izazovima, ali se pri tom suočavala s najvećim zazovima i preduzimala je najveće napore. Na tome čestitam građanima vaše zemlje, predstavnicima civilnog društva i političkim liderima, na čelu s predsednikom Tadićem – istakla je Klintonova.

Šefica američke diplomatije je eksplicitno pohvalila vlasti u Beogradu, predsednika Tadića i službe bezbednosti na naporima koji se ulažu u saradnju s Haškim tribunalom.

– Javno sam rekla i ponoviću da Srbija ulaže velike napore da uhvati preostale haške begunce. Javno se zahvaljujem Srbiji za saradnju s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, cenim sve što su Vlada i vaše službe bezbednosti uradile, kao i to što je jedan od prioriteta srpskih vlasti saradnja s tim sudom – istakla je ona.

Klintonova je navela i da SAD i Srbija „nemaju isto mišljenje o nekim pitanjima, među kojima je i Kosovo“. Ipak, kako je dodala, rezolucija o Kosovu usvojena u GS UN „može da postane osnova za dijalog Beograda i Prištine koji će doprineti boljem životu građana“.

Državna sekretarka se osvrnula i na događaje povodom Parade ponosa, istakavši hrabrost policije.

– Srbija je i ovom prilikom potvrdila odlučnost da gradi strateško partnerstvo sa SAD i da čini sve da zatvori mračnu stranicu svoje prošlosti hapšenjem haških begunaca Gorana Hadžića i Ratka Mladića – rekao je Tadić novinarima, istakavši da će Srbija izvršiti obaveze prema Haškom tribunalu, ali „ne zbog tog suda i međunarodne zajednice, već zbog sebe same“.

Predsednik je naveo da su izazovi s kojima se Srbija suočava „izazovi za koja su nam potrebna partnerstva i saradnja s najvećim silama, a SAD to svakako jesu“. Uloga SAD je apsolutno nezaobilazna u globalnoj i u regionalnoj politici, precizirao je on.

Tadić je naglasio da zvanični Beograd „ne priznaje i neće priznati nezavisnost Kosova“, a da se u isto vreme zalaže za što skoriji početak dijaloga s Prištinom, očekujući da neće biti odlaganja tih razgovora.

– Srbija je podnošenjem rezolucije (u GS UN) sa 27 evropskih zemalja pokazala da je privržena dijalogu i želi da dijalog počne što pre, jer samo na taj način možemo da rešimo konflikt – poručio je Boris Tadić.

Posle zajedničke konferencije za novinare s predsednikom Srbije, državna sekretarka SAD je razgovarala s delegacijom srpske vlade na čelu s premijerom Mirkom Cvetkovićem, a potom je imala bilateralne sastanke s ministrima Vukom Jeremiće i Draganom Šutanovcem. Na kraju, u večernjim satima, susrela se s predstavnicima nevladinih organizacija.

Hilari Klinton je na surčinskom aerodromu dočekao vicepremijer zadužen za evropske integracije Božidar Đelić i poželeo joj dobrodošlicu. Prema saznanjima Danasa, Đelić je tom prilikom rekao da Srbija želi da u odnosima dveju zemalja bude mnogo više saradnje i međusobnog razumevanja. Klintonova mu je odgovorila da je sigurna da se taj novi period otvara, da ona ima „nekoliko srpsko-američkih prijatelja“ i da se nada da će od sada mnogo češće dolaziti u Beograd. Đelić joj je poklonio njegovu knjigu „Kada će nam biti bolje?“, a Klintonova je njemu potpisala njenu knjigu „Susret sa istorijom“.

Podrška Amerike evropskim integracijama Srbije mogla bi da utiče na stav Holandije da srpska kandidatura za članstvo u EU bude prosleđena Evropskoj komisiji. Tako se bar nadaju zvaničnici u Beogradu. Holandska vlada i dalje smatra da približavanje Srbije Uniji treba usloviti punom saradnjom s Haškim tribunalom, ali, kako je juče javila agencija Beta, „dozvoljava mogućnost“ da kandidaturi Srbije bude dato zeleno svetlo na zasedanju Saveta ministara EU 25. oktobra u Luksemburgu. To proizilazi iz pripremnog pisma vršioca dužnosti šefa holandske diplomatije Maksima Ferhagena, za današnju debatu pred Odborom za evropske poslove Donjeg doma holandskog parlamenta.

„Vlada smatra da bilo kakvi dalji koraci u približavanju Srbije EU moraju biti u skladu s punom saradnjom s Haškim tribunalom“, napisao je Ferhagen, ali je istovremeno istakao da Evropska komisija i preostalih 26 zemalja članica Unije „žele pozitivnu odluku“ o srpskoj kandidaturi u Luksemburgu i to „u svetlu konstruktivnog ponašanja Srbije“ prilikom usvajanja rezolucije o Kosovu pred Generalnom skupštinom UN.

Da li i napredak u dijalogu Beograda i Prištine, na koji je pozvala ta rezolucija, valja uzeti u obzir pri odlučivanju o kandidaturi, holandska vlada će tek odlučiti, naznačio je Ferhagen. U pismu, Ferhagen podseća da je komesar za proširenje EU Štefan File prošle nedelje pred holandskim poslanicima u Hagu rekao da se odluka o prosleđivanju kandidature Srbije EK smatra tehničkom i da se može doneti većinom glasova članica Unije. „Većina država članica deli to mišljenje. Predsedavajući EU će na kraju morati da odluči koja će procedura donošenja odluke biti primenjena“, zaključio je Ferhagen, sugerišući da će odluka zavisiti i od načina na koji Belgija, koja predsedava Uniji, kandidaturu Srbije stavi na dnevni red zasedanja u Luksemburgu.

Danas popodne će o stavu Holandije prema kandidaturi Srbije raspravljati Odbor za evropska pitanja, a možda i Odbor za spoljne poslove Donjeg doma holandskog parlamenta. Očekuje se da će s poslanicima razgovarati ministar Ferhagen, koji je i lider Demohrišćanske partije, koja će biti koalicioni partner Liberalnoj partiji u novoj holandskoj vladi.

Početkom oktobra, u govoru pred Odborom za evropska pitanja, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc ukazao je na ključni značaj politike uslovljavanja EU prema Srbiji za hapšenje preostalih begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića. S druge strane, komesar za proširenje File, na istom zasedanju, preneo je uverenje EK i većine članica da je „pravo vreme“ za prihvatanje kandidature Srbije, čime bi se „ojačale“ proevropske snage u Beogradu i stvorila povoljna atmosfera za dijalog s Prištinom. Poslanici liberala i demohrišćana, partnera u novoj vladi čije se formiranje očekuje ovih dana, u razgovoru s Fileom insistirali su da je hapšenje optuženih za ratne zločine „odbrana evropskih vrednosti“ i da stoga to mora ostati uslov za približavanje Srbije.

Inače, državna sekretarka Hilari Klinton je preksinoć u Sarajevu počela trodnevnu balkansku „mini-turneju“. U jučerašnjem susretu s članovima Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem, Nebojšom Radmanovićem i Željkom Komšićem izjavila je da je došla u posetu Bosni kako bi demonstrirala opredeljenost Amerike da pomogne toj državi na njenom putu ka EU i NATO, ali je pri tom istakla da je na domaćim vlastima BiH zadatak da zemlju povedu napred ka Evropi.

Klintonova se u Narodnom pozorištu u Sarajevu sastala sa studentima i predstavnicima civilnog društva, kojima je poručila da „SAD podržavaju BiH kao demokratsku, multietničku državu“ i da su oštro protiv „ikakve secesije“. Rekla je da bi volela da vidi ustavne promene koje bi vodile funkcionalnijoj vlasti, ali da takve promene „moraju doći iznutra, a ne spolja“. Iako protokolom nije bilo predviđeno, Hilari Klinton je prošetala centrom Sarajeva i pozdravila se s građanima dok je išla iz Predsedništva na sastanak sa studentima. Državna sekretarka je u Sarajevu zvanično otvorila novu zgradu Ambasade SAD, najveću na Balkanu i osmu po veličini u Evropi, čija je izgradnja koštala 120 miliona dolara. „Ova ambasada može da služi kao izvanredno svedočanstvo naše posvećenosti BiH“, poručila je Klintonova.