Marko Đurić: Da se zna šta je čije

Oštro ste demantovali pisanje Danasa da će rešenje za Trepču biti kompenzacija Srbiji. S obzirom na to da je izvor Danasa iz vrha vlasti, da li to znači da postoji podeljenost u Vladi povodom ovog pitanja?

– Vlada Srbije je potpuno jedinstvena po pitanju Trepče, KiM i svim drugim pitanjima. U to su svi mogli da se uvere zajedničkom konferencijom za medije četiri resorna zvaničnika Vlade i tri pokrajinska ministra povodom Trepče i svim izjavama tih i drugih ministara u javnosti po ovom pitanju posle toga. I ne samo da postoji jednoglasje o politici prema pitanju Trepče i Kosmeta u republičkoj vladi, nego prvi put i među našim ministrima i poslanicima u pokrajinskim institucijama. Na ovom primeru Trepče najbolje se vide plodovi jasne i jedinstvene politike Beograda od 2012. prema Kosovu i odluke da ohrabrimo Srbe da participiraju u pokrajinskoj vladi i tako direktno utiču na rešavanje svakodnevnih problema srpske zajednice.

Da li Srbija ima plan za rešenje problema vlasništva nad Trepčom? Ako ima, zbog čega se on krije od javnosti?

– U prethodnim danima intenzivno smo se bavili zaštitom prava, pa ako hoćete i pravde, u slučaju Trepča i potpuno smo posvećeni tome da se rešenje nađe u dijalogu Beograda i Prištine, jer je taj dijalog jedino mesto gde se takva pitanja rešavaju, gde god da se vodi – u Briselu, Beogradu, Prištini. Svojina i pravo vlasništva mora da bude svetinja. Priča o statusu je jedno, a to čije je nešto vlasništvo je drugo i tu nema nikakve dileme – Trepča je vlasništvo firmi iz Srbije, vlasništvo Republike Srbije i građana koji su je gradili. Ležišta se dobrim delom nalaze i na teritoriji centralne Srbije i u poslednjem kvartalu 80 odsto rude koja je izvučena iz Trepče izvučena je ispod tog dela Srbije.

Da li će način rešenja problema biti isključivo politički dogovor u Briselu?

– Veoma je važno da se razgovori o imovini otvore što je moguće pre. U okviru njih treba da se razgovara o položaju ne samo Trepče nego i svih privrednih subjekata na KiM i njihovoj svojinskoj strukturi. Poznata je činjenica da je na Kosovu, nažalost, od 1999. godine sprovedena privatizacija u kojoj je 40.000 radnika srpske nacionalnosti ostavljeno ne samo bez posla nego i bez prava na bilo kakvu nadoknadu iz procesa te privatizacije. Reč je o jednoj suštinskoj i istorijskoj nepravdi koja zadire u lična prava ljudi koji su stvarali taj kapital svojim životnim angažovanjem. S druge strane, da bi se na Kosovu popravila investiciona klima, da bi se omogućila dugoročna stabilnost, potrebno je da se odgovori na pitanje šta je čije. Dok god imate dve grupe ljudi na tako malom prostoru koje imaju različit pogled na to ko je titular imovine, ne može se očekivati ni popravljanje šireg ekonomskog ambijenta.

Ako Brisel podrži Prištinu, da li će Srbija prekinuti dijalog?

– To je hipotetičko pitanje. Ono što je ova vlada preuzela na sebe jeste da će ostati posvećena tome da kroz dijalog rešava sve probleme u Pokrajini. Odgovorno pristupajući sveukupnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, mi smo se držali toga da rešenja ne leže u jednostranim potezima. Napredak možemo da postignemo samo ukoliko nađemo rešenja sa Prištinom, tako što ćemo zajednički da se dogovaramo o budućnosti.

Hoće li Vlada Srbije da savetuje srpskim opštinama u kojima se nalaze preduzeća da ne daju saglasnost da ona pređu u vlasništvo Kosova?

– Koalicioni sporazum o formiranju Vlade Kosova predviđa i to da se u privatizaciji značajne ingerencije u tom procesu povere opštinama. Ovo je veoma važno za opstanak i budućnost srpske zajednice na KiM, zbog toga što otvara mogućnost da srpski privrednici u svim sredinama u kojima žive Srbi pospeše privrednu aktivnost, kupe zemljoradničke zadruge, kombinate i druge ekonomske kolektive koji tamo funkcionišu. Dva su cilja: jedan da revitalizuju ekonomiju, a drugi je da spreče, ako hoćete i tako da kažem, promenu etničke strukture nekih opština. Ranije se, po pravilu, posle oduzimanja nekog kombinata menjala i struktura stanovništva, novi vlasnici su gradili stambene jedinice i doseljavali ljude iz drugih delova Kosova. Naravno, jedan od ključnih prerogativa Zajednice srpskih opština treba da bude mogućnost da ona bude titular svojine, tako će se stvoriti preduslovi ekonomske samoodrživosti, jer će deo državnih i društvenih preduzeća biti u službi zajednice.

Zašto je kompenzacija loše rešenje?

– Naša vlada se mukotrpno i uspešno, uprkos svim teškoćama, bori da zaštiti ono šte je naše. Trebalo bi možda da za odgovor na to pitanje odete na sever Kosmeta, u tunele Crnca i Belog Brda, kod 3.300 rudara koji svakog jutra silaze u jamu po egzistenciju za svoje porodice, pa da tamo njih pitate o tom predlogu i čija je Trepča.

Čime garantujete da za izvesno vreme, pa i za par godina, kompenzacija neće biti rešenje?

– Od 2012. Vlada Srbije vodi odgovornu politiku prema KiM i ne planira da od tog pravca odstupi ni za jotu.

Postoje navodi o tome da ovakvim pristupom Vlada pokušava da održi iluziju o tome da Kosovo nije faktički nezavisno.

– Ne mogu da se složim sa vašom konstatacijom o iluzijama i sličnoj terminologiji koje slušamo iz Prištine. KiM je deo Republike Srbije i to će i ostati. Ali dijalogom sa pokrajinskim vlastima moramo da utičemo na normalizaciju odnosa u južnoj srpskoj pokrajini i unapređenje osnovnih uslova za život.Snežana Čongradin

O statusu se decenijama nećemo složiti

Jasno je da Srbija formalno neće priznati Kosovo, ali je jasno takođe da Briselskim procesom pokušava da stabilizuje situaciju i uspostavi normalne odnose sa Kosovom. Dokle ste spremni da idete i ugrozite taj proces kada je reč o ovoj temi?

– Vlada Srbije će insistirati i biti i dalje okrenuta tome da kroz dijalog rešava sve probleme u Pokrajini. Krajnje je vreme da se svi zajedno odgovorno bavimo onim temama koje će normalizovati odnose i unaprediti uslove za svakodnevni suživot svih građana KiM. To što se ne slažemo oko statusa, i što se verovatno decenijama nećemo složiti, ne znači da ne treba da izgradimo sve uslove da normalno živimo jedni sa drugima.