Serijal: Povodom najava o okupljanju opozicije, kao i dilema u javnosti šta je uopšte sadašnje opoziciono delovanje, Danas pokreće debatu na temu o političkom poimanju „građanske Srbije“. Naši sagovornici pokušaće da odgovore na pitanja ko su danas zastupnici ideja „građanske Srbije“ i da li je njihov politički prostor na levici ili na desnici. Zatim da li je lider SNS Aleksandar Vučić politički preuzeo te ideje i vrednosti, ali i da li su i kako te ideje i vrednosti neki nosioci „građanske Srbije“ nepovratno kompromitovali.
Ustav Republike Srbije zastupa „građansku Srbiju“! U prvom članu kaže da smo „država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima“. Ali to je papir. Praksa je naravno drugačija počev od podele na „srpski narod“ i sve građane koja je problematična po pitanju jednakosti. Navedena načela aktivno opstruira većina stranaka u vlasti, a pre svega u državnim institucija i što je najgore u obrazovnom sistemu. Mali broj nastavnika, što znači još manji broj učenika, zna i razume šta je građanska demokratija, šta su ljudska i manjinska prava. Loš status građanskog vaspitanja to dokazuje, kaže za Danas Miljenko Dereta, osnivač Građanskih inicijativa.
Odgovarajući na pitanje da li „građanska Srbija“ ima politički prostor na levici ili na desnici, Dereta napominje da je građanski politički prostor zapravo u vrednosnom sistemu koji delimično, bar na rečima, prihvataju i levica i desnica.
„Svi se zaklinju u principe demokratije, građansku participaciju, ljudska prava, nezavisno sudstvo, poštovanje svake različitosti koja ne ugrožava drugog i slično. Razlike nastaju u različitom tumačenju socijalne pravde i raspodele dobara gde levica zagovara što više solidarnosti, jednakosti i relativno visoki nivo socijalne pomoći. Desnici su prioritet interesi velikog kapitala i višeg sloja srednje klase. U tom smislu desnica je sklona da sužava neka građanska prava i slobode“, napominje sagovornik Danasa.
Upitan da li je lider SNS Aleksandar Vučić politički preuzeo ideje i vrednosti „građanske Srbije“, Dereta kaže da se za sada može reći da je preuzeo neke ciljeve za koje se zalagala „građanska“ Srbija i to evropske integracije i dijalog sa Kosovom.
„On to lakše sprovodi jer njegovim „preobražajem“ te teme više nemaju pravu opoziciju u Srbiji. Nažalost, metode koje koristi u sprovođenju svoje politike često nisu primeri dobre demokratske prakse. Meni je to opomena da je njegova posvećenost „građanskoj“ političkoj kulturi bez dubokog korena i da svakog trenutka može doći do povratka stare politike. Dijalog sa neistomišljenicima i sloboda medija su dva osnovna obeležja građanskog društva, ali ih u Srbiji zapravo nema“, izričit je Dereta.
On smatra i da su se neki nosioci „građanske Srbije“ lično kompromitovali, pa se to pogrešno projektuje i na ideje i vrednosti građanskih društava. „Oni su pre svega ćutanjem, odsustvom kritike i relativizacijom naše prošlosti, tu pre svega mislim na devedesete, naizgled pasivno, ali zapravo direktno podržali nedemokratsko postupanje i uvođenje političke neodgovornosti. Najveća odgovornost za „kompromitaciju“ je, ipak, na „građanskim“ političkim partijama koje su jedno govorile a drugo radile“, zaključuje Miljenko Dereta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
