Miro Cerar: Srbija je sada vrlo progresivna zemlja

Cerar hvali reforme u Srbiji i navodi da je pozvao premijera Aleksandra Vučića da početkom 2015. poseti Ljubljanu.

Koja su konkretna očekivanja Slovenije od samita?

– Naravno, najviše očekujemo na području privrede. Samit ima političku prirodu, ali obuhvata i ekonomski forum, što otvara mogućnosti za dalju privrednu saradnju sa Kinom, Srbijom i drugim državama. Takođe, mislim da bilateralnim razgovorima i učešćem na samoj konferenciji gradimo politički ambijent za privrednu saradnju. Recimo, i sa kineskim predsednikom vlade sa kojim sam se susreo pričao sam o konkretnim stvarima u ekonomiji, u domenu infrastrukture u Sloveniji i drugim domenima. Pre mesec dana u Sloveniji je bila kineska delegacija od 150 ljudi koje je predvodio potpredsednik vlade Vang, kada su vođeni sasvim konkretni razgovori sa Privrednom komorom i preduzetnicima. Sa premijerom Lijem smo vrlo kratko pričali, o svemu je bio obavešten i interesovalo ga je kako ćemo nastaviti razgovore u budućnosti. Uz to, Slovenija je članica EU, a na samitu koji je u formatu 16 + jedan, neke evropske države nisu članice. Samit ide preko granica EU, što je dodatna mogućnost za saradnju.

Šta je za Sloveniju korisnije, samiti sa Kinom ovog formata ili dijalog preko Brisela, odnosno samiti EU-Kina?

– Za nas je dobro oboje. Baš se veselim što imamo mogućnost da radimo na obe strane. Jer, kao članica EU uključeni smo u zajedničko tržište sa ostalim državama članicama. Znači, ako tamo zajedno dobijemo investitora, ili ga jedna članica dobije, to, naravno, ima značaj za sve članice zbog jedinstvenog tržišta. Ovo je drugi format, 16 + jedan, koji nudi mogućnost bliskih kontakata i sa preduzećima i državama van EU. To je jedna sjajna kombinacija.

Nedavno ste rekli da su sada Slovenci sami sebi najveći problem. Nešto slično premijer Vučić govori o Srbima. Jeste li tokom razgovora sa njim na samitu razmenili iskustva u tom smislu?

– Bilo je i toga. Bio je vrlo srdačan razgovor, ustanovili smo da su odnosi odlični, što ne znači da ne mogu da se još više poboljšaju, posebno u ekonomiji. Vrlo mi je drago što sam pozvao gospodina Vučića da dođe početkom sledeće godine u Sloveniju, možda već u februaru. On je to rado prihvatio, tako da razgovore nastavljamo radnim susretom u Sloveniji. Srbija ima našu punu podršku kada je reč o pridruživanju EU. Želimo što pre otvaranje poglavlja u pregovorima EU i Srbije. Pre dva dana ministar spoljnih poslova Erjavec u Briselu je na samitu šefova diplomatija EU predložio otvaranje poglavlja 32 u razgovorima sa Srbijom, što me veseli. Srbija je sada vrlo progresivna u smislu reformi, otvara se na privrednom području, brine za finansijski deo, da se konsoliduje na duži rok. Ti procesi dobri su za samu Srbiju i za njeno približavanje EU. Tokom razgovora Vučić je istakao želju da Srbija uđe u EU.

Vaša izjava da bi Beograd trebalo da se pridruži sankcijama EU Rusiji i da uzdržavanjem od toga šalje određeni signal Evropi, privukla je veliku pažnju u Srbiji. Po vašem mišljenju, kako će EU shvatiti ovaj samit s obzirom na specifičnu spoljnu politiku Srbije koja, prema izjavama zvaničnika, može da bude „most između Istoka i Zapada“?

– Što se tiče privredne saradnje, ako Srbija uspostavlja most, nema u tome ničeg pogrešnog. Ali kada je reč o Rusiji, da vas malo dopunim, istakao sam da bi svaka zemlja trebalo da poštuje načela i pravila međunarodnog prava. Pošto je Rusija prekršila međunarodno pravo u slučaju Ukrajine, to bi svaka zemlja trebalo da istakne. Slovenija je kao članica EU smatrala za normalno da se pridruži sankcijama Rusiji i smatra da će Srbija, ako nastavi putem približavanja EU, morati da uradi isto. To je sada stvar odluke Srbije. Mislim da to uopšte ne znači da odnosi sa Rusijom ne mogu biti dobri… Svi želimo da se kriza što pre završi, mada ne znamo kada će. Svima je u EU u interesu da normalno sarađuju sa Rusijom. Ali isto tako moramo da tražimo od Rusije i svake druge zemlje da poštuje međunarodno pravo.

Milanovića nema, ja sam tu

Posle izjava Vojislava Šešelja, hrvatski premijer Zoran Milanović odlučio je da ne dođe na samit. Da ste bili na njegovom mestu, da li biste došli?

– Pa, pošto nisam Zoran Milanović, ne znam kako bih to video iz njegove perspektive. Što se mene tiče, tu sam.

Sastanci premijera na margini Samita i projekti

– Premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je juče pre podne s ministrom trgovine Kine Gao Hučengom i ministrom transporta Jang Cuantangom o izgradnji brze pruge Beograd – Budimpešta, kao i o načinima finansiranja tog projekta. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, istaknuta je potreba da studija izvodljivosti bude završena do juna sledeće godine kako bi izgradnja bila gotova do juna 2017.

– Susrete sa kolegama iz zemalja učesnica samita Vučić je otpočeo razgovorom sa premijerom Crne Gore Milom Ðukanovićem. Oni su dogovorili zajedničku sednicu dve vlade za mart iduće godine. Takođe najavili su i formiranje radne grupe dve vlade za razmatranje zajedničkih projekata iz oblasti energetike, infrastrukture i saobraćaja.

– Vučić je tokom sastanka sa predsedavajućim Savetu ministara BiH Vjekoslavom Bevandom naglasio važnost regionalne saradnje u izradi infrastrukturnih projekata sa kojima bi zajedno aplicirali za fondove EU. Takođe je predloženo formiranje radne grupe koja će se baviti izradom zajedničkih projekata i susret ministara saobraćaja dve zemlje. Ovom sastanku je prisustvovao i ministar trgovine Rasim Ljajić.

– Tokom razgovora Vučića i premijera Rumunije Viktora Ponte naglašena potreba većeg angažovanja na realizaciji prioritetnog infrastrukturnog projekta za obe zemlje, autoputa Temišvar – Beograd. Razmatrana je i mogućnost saradnje na projektu Transbalkanski koridor Pančevo – Rasice, kojim bi bila poboljšana razmena struje i sistem transmisije, koji bi Srbiju i Rumuniju povezao sa Evropom i obezbedio energetsku stabilnost obe zemlje. Pomenuta je i izgradnja gasnog koridora.

– Češkom premijeru Bohuslavu Sobotki Vučić je predložio održavanje ekonomskog foruma dve zemlje, kao i zajedničko ulaganje u investicione projekte, koji su naznačeni tokom posete premijera Srbije Češkoj, u oktobru mesecu.

– Premijerka Letonije Laimdota Straujuma najavila je da će njena zemlja tokom predsedavanja EU od 1. januara 2015. podržati početak pristupnog procesa Srbije sa Unijom. Straujuma je kazala da je u razgovoru sa srpskim premijerom imala priliku da se uveri da je Srbija privržena svom putu u EU, i da će sprovesti ekonomske reforme, kao i političke procese potrebne za ispunjavanje uslova Unije.

– Premijer Vučić izjavio je u razgovoru s potpredsednikom poljske vlade i ministrom odbrane Tomasom Siemoniakom da je Srbija zainteresovana za veću trgovinsku razmenu, veći broj investitora, češći i bolji politički dijalog. Sastanku je prisustvovao i ministar odbrane Bratislav Gašić.

– Premijer Estonije Tavi Roivas ocenio je prilikom susreta sa Vučićem da su reforme u Srbiji „impresivne“ i ponudio da joj prenese svoja iskustva u vezi sa pridruživanjem EU. Predložen je projekat e-vlade u Srbiji, jer je Estonija usavršila taj model kojim se štedi vreme i novac izvršnoj vlasti.

– Spremni smo da vam pomognemo u borbi protiv sive ekonomije i da vam pošaljemo eksperte koji će srpskoj vladi pomoći u pronalaženju načina za bolju naplatu poreza, koristeći slovačka iskustva, rekao je premijer Slovačke Robert Fico u razgovoru sa Vučićem.