Rekonstrukcija Vlade Srbije, koja bi rezultirala smenom ministara koji ne rade dobro svoj posao, praktično je nemoguća, jer je ustanovljenje ministarstava, njihove podele, kao i konkretna imenovanja, deo međustranačka pogodbe na osnovu koje je formirana vladajuća koalicija, saglasni su sagovornici Danasa u oceni ponovo aktuelizovanog pitanja kadrovskih promena u Vladi i preispitivanja rada pojedinih ministara.
Slaviša Orlović, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za Danas da je „problem utoliko veći što prozivke na račun pojedinih ministara dolaze od samih članova Vlade“.
– Ministarstva su očigledno bila sredstvo za namirivanje stranaka koje su ušle u Vladu. Potrebno je razdvojiti pitanja kao što su smanjenje broja ministara, za šta, za razliku od broja poslanika, nije potrebna promena Ustava, od pitanja rekonstrukcije Vlade. Rekonstrukcija može značiti i zamenu nekog od koalicionih partnera. Osim ekspozea premijera, nemamo dokument u vidu koalicionog sporazuma, na osnovu kojeg možemo imati dublji uvid u unutrašnje funkcionisanje tog saveza. Pretpostavljamo da se to svodi na razgovore i dogovore šefova partija. Ovako izgleda kao da stranke međusobno šalju poruke upozorenja jedna drugoj. Ne treba davati paušalne ocene bez argumenata i dokaza, niti upadati u zamku neobjektivnosti – kaže Orlović.
On naglašava da koalicione vlade imaju tendenciju da zamagljuju odgovornost i da se stranke kriju jedna iza druge.
– Tačno je da je loše činjenje gore od nečinjenja, ali treba objektivizirati kriterijume za ocenu. Za realniju ocenu i procenu potreban je dublji uvid u rad ministarstava. Pojedini resori po svojoj prirodi više privlače pažnju javnosti, kao što ima i ministara koji su manje komunikativni, ili nisu skloni eksponiranju. Jedno je utisak, a sasvim drugo rezultati. Svi mi imamo svoje simpatije i favorite, kao i one koji su u drugom planu. Činjenica je da se Vlada može svesti na 14-16 neophodnih resora i makar simbolično pokazati solidarnost s građanima. Kada se izdvoje resori, stranke će odlučiti ko ostaje bez funkcije – kaže Orlović.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ističe da je „veoma verovatno da neka ministarstva nemaju šta da rade, jer njihov posao rade neka druga, a verovatno je i da jedni drugima smetaju, jer im se poslovi preklapaju i konkurišu“.
Gligorov naglašava za Danas da nije samo manir ministra Milutina Mrkonjića da iza agresivnog medijskog nastupa ne stoje konkretni rezultati.
– To je manir praktično svih u Vladi. Čini se da se veruje da je dovoljno da se proglasi da je postignut neki uspeh ili da će svakako biti ostvaren, poput priče o ulasku u EU do 2014, pa da se stekne popularnost. Očekuje se da šteta neće biti velika kada postane jasno da od svega toga nema ništa. To je, ipak, više problem javnosti nego samih ministara, koji samo koriste lakovernost građana. Jasno je, sada pred pregovore sa MMF, da praktično čitava vlada ima problema u obavljanju svojih poslova – ocenjuje Vladimir Gligorov.
I politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za Danas da građani moraju da se oslone na medije kako bi se informisali šta i kako ministri rade, ali da bi saznali koji ministri ne rade ništa korisno „moraju sami da se snalaze“.
– Izjave pojedinih članova Vlade da neki ministri ne rade dobro posledica su, s jedne strane, opšte nervoze u vladajućoj koaliciji, koja ima svoje granice i ne može beskonačno trajati i, s druge strane, svesti o tome da se stvari ne mogu radikalno menjati, a da se ne ugrozi odnos snaga unutar koalicije – naglašava Stanković.
On dodaje da građani mogu biti ozbiljno nezadovoljni onim što rade Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja ili Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade, ali da ne treba zaboraviti da Krkobabić zastupa penzionere – veliku interesnu grupu koja predstavlja dobar deo biračkog tela i da ima specifičnu poziciju unutar koalicije na čijem je čelu SPS, dok Ugljanin i nema ambicije da se eksponira na državnom planu i zadovoljava se regionalnim.
– Najave o mogućoj rekonstrukciji Vlade samo su priče koje najverovatnije neće imati nikakav učinak – tvrdi Stanković.
Jasna Matić, ministarka telekomunikacija i informacionog društva, jedna je od retkih članova Vlade koja prema istraživanjima javnog mnjenja ima slabiju medijsku zastupljenost, ali i jasne rezultate. Ona kaže za Danas da je razlog za relativno manju medijsku prisutnost njenog resora u tome što „tema telekomunikacija i informacionih tehnologija nije dovoljno zanimljiva za široku publiku i nije politički kontroverzna“.
– Građani mogu jedino putem medija da saznaju šta ministri rade, a veoma je teško doći do informacija. Vladin sajt i sajtovi ministarstava daju neku sliku o tome, ali broj onih koji koriste internet u Srbiji je i dalje veoma mali. Građani se najviše informišu prateći TV i novine, koji zarad gledanosti i tiraža biraju one teme koje privlače masovnu publiku. Generalno, u našem društvu ne postoji odgovarajući nivo odgovornosti o rezultatima posla, mislim da se to nedovoljno jasno govori i niko ne trpi posledice za loš rad – objašnjava Matićeva.
Kada je reč o rekonstrukciji Vlade, Jasna Matić ističe da je Vlada možda prevelika, i to pogotovo ako se ne radi, a „ako se radi, onda je broj ministara opravdan“.
– Pred nama je puno posla i, kada bismo svi radili punom snagom, pitanje broja ministarstava bilo bi sekundarno – zaključuje Matićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
