Osudićemo i zločine nad Srbima u Bosni

Ipak, prema njegovim rečima, jednoj takvoj rezoluciji trebalo bi da prethodi korak koji su učinile sve evropske zemlje, odnosno rezolucija o osudi genocida u Srebrenici, „jer je reč o najtežem zločinu“. Tihić je ubeđen da i bošnjački i srpski političari treba da dijalogom bez predrasuda rešavaju probleme sadašnjosti i budućnosti, a da su pitanja prošlosti pre svega posao za nadležne institucije i istoričare. Sulejman Tihić nalazi se na čelu visoke delegacije iz BiH, koja boravi u dvodnevnoj poseti Srbiji. Njihovi sagovornici juče u Beogradu bili su predstavnici državnog vrha Srbije, na čelu s predsednikom Borisom Tadićem, a danas će boraviti u Novom Pazaru.

Šta je bio vaš osnovni motiv da dođete u Beograd?

– Strateški interesi BiH su dobri i prijateljski odnosi sa Srbijom i susednim zemljama, a pod tim podrazumevam sve vrste saradnje – ekonomsku, kulturnu i političku. Pod dobrom saradnjom podrazumevam zajednički nastup prema EU, zajednički nastup na tržištima nesvrstanih zemalja i tržištima islamskih zemalja. Uzmimo samo projekat reke Save, za koji je EU osigurala sredstva i koji bi trebalo da uposli čak 15.000 ljudi.

Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić posetu Beogradu uslovio je obilaskom osuđenika Ilije Jurišića. Da li ste i vi imali neke uslove?

– Nisam postavljao nikakva uslovljavanja. Generalno gledano, ne treba da postoje preduslovi za saradnju i razgovore. Upravo zbog te vrste uslovljavanja, mi već četiri godine nemamo dijalog između države Bosne i Hercegovine i države Srbije. Zvanični Beograd sarađuje samo sa entitetom Republikom Srpskom, što nije dobro, kako za BiH, tako i za Srbiju. Pitanje Ilije Jurišića je stvar institucija koje se bave tim poslom i sporazuma koji postoje između Srbije i BIH o rešavanju i ustupanju tih predmeta.

Da li ste planirali da se tokom posete Beogradu dotaknete pitanja izručenja Ejupa Ganića?

– Ranije sam telefonom razgovarao s predsednikom Borisom Tadićem o slučaju Dobrovoljačke ulice i moj stav, ali i stav Stranke demokratske akcije, jeste da istina treba da bude utvrđena o svakom događaju, a pogotovu o događaju koji je vezan za stradanja. Tu istinu treba da utvrde sudovi, a ne političari. Kad je u pitanju konkretna akcija Dobrovoljačka, naš stav ima tri podstava, da se radi o legitimnoj akciji oružanih snaga BIH u cilju oslobađanja nezakonito zadržanog predsednika predsedništva BIH Alije Izetbegovića; da vojno i civilno rukovodstvo nije kršilo međunarodne konvencije; da su tom prilikom ubijeni nevini ljudi i da se dogodio zločin. Oni koji su to počinili moraju biti kažnjeni i to treba da utvrdi nadležni sud BiH. Da je ovaj slučaj ranije procesuiran, ne bi sada dobio ovakvu političku konotaciju koja negativno utiče na naše dve zemlje.

Upravo zbog vašeg stava o Dobrovoljačkoj nedavno ste se našli na meti Harisa Silajdžića?

– Zajedno s predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem i premijerom RS Miloradom Dodikom nedavno sam posetio stratišta Srba u Sijekovcu kod Bosanskog Broda, Hrvata u Briševu kod Prijedora i Bošnjaka u Kozarcu kod Prijedora. Na taj način smo želeli da pokažemo jednak odnos prema žrtvama. Žrtve su ljudi bez obzira kojoj nacionalnosti pripadaju. Tada smo jasno podvukli i da ćemo učiniti sve da odgovorni za zločine odgovaraju, ali da se tim pitanjem moraju baviti institucije, a ne političari. Naravno, prošlost se ne može zaboraviti, ali život ide dalje.

Kritikovao vas je i reis-ul-ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić?

– U poslednje vreme informativna služba Islamske zajednice učestalo je kritikovala moje poteze, ali ja radim ono što mislim da je najbolje za državu BiH i za sve njene ljude. Pa, nije strašno ako se i ne slažemo.

Da li ste vi lično zaboravili bar delić ratne prošlosti?

– Ne. I sada, kada sam dolazio u Beograd, jasno sam se setio svog boravka u logoru na aerodromu Batajnica, gde sam boravio u podrumu zdravstvenog centra, ali i logorovanja koje sam preživeo u Sremskoj Mitrovici. Kao civil za vreme rata prošao sam svakakve torture, ali ja niti mogu, niti želim da živim u prošlosti i uvek se ružno osećam kad spominjem te događaje.

Može li donošenjem rezolucija o osudi zločina nad svim žrtvama biti obezbeđeno pomirenje u regionu?

– Nije sporno da te rezolucije treba doneti i njihovo donošenje u Parlamentu BiH ne bi trebalo da predstavlja problem. No, mi u Sarajevu prevashodno moramo doneti Rezoluciju o Srebrenici, jer je to najteži zločin, pa tek onda rezoluciju o osudi svih drugih zločina. Međutim, politika u BiH još je opterećena prošlošću. Ta prošlost stradalačke populacije najčešće se zloupotrebljava, a priča o zaštiti nacionalnih interesa često služi kao paravan za pokriće nekih krupnih materijalnih i kriminalnih interesa. Veća je opasnost u BIH od organizovanog kriminala, nego od nacionalizma.

Kakva je uloga Turske bila pri vašoj odluci da posetite Srbiju ?

– Nikakva. Nisam se savetovao s rukovodstvom Turske da li da dođem u Srbiju ili ne. Ovu posetu sam dogovorio s predsednikom Tadićem, a mi se poznajemo dugo vremena. Ako nije pretenciozno, mogu da kažem da osećam da mi je predsednik Tadić prijatelj. Imamo dobru komunikaciju, povremeno se čujemo telefonom, razgovaramo i, što se kod nas kaže, „legli smo“ jedan drugome u toj nekoj priči o politici koju vodimo.

Znači, na promenu vašeg stava o Srbiji nije uticao turski premijer Erdogan?

– Ne, ali pre oko dva meseca kad je Erdogan dolazio u Sarajevo rekao sam mu da imam poziv predsednika Tadića i objasnio mu da neki političari žele da iskoriste moju posetu Beogradu kako bi me optužili da nešto „izdajem“ i „prodajem“. Premijer Erdogan mi je rekao „ne slušaj nikoga i idi u Beograd“.

Može li opstati ovakva BIH na osnovama Dejtonskog sporazuma?

– Naravno da može, samo uvek treba nešto dograđivati i popravljati, uz dogovor svih strana, onako kako je to predviđeno Dejtonskim sporazumom i Ustavom BiH. Najvažniji su mir i ekonomski napredak. Ako imamo dobre odnose sa susedima lakše ćemo rešavati unutrašnje probleme, i političke i ekonomske.

Da li će se dogoditi referendum koji je Milorad Dodik najavio u RS?

– To Dodik malo zabavlja javnost. Niti on to ozbiljno misli, niti iko više veruje u snagu i pravnu utemeljenost takvog referenduma.

Na jesen slede izbori u BIH. Očekujete li promene?

– Nadam se da će i u BiH, kao što je to bilo i u Hrvatskoj, pobediti politika koja je manje opterećena prošlošću.

Boris Tadić: Zajednička poruka Beograda i Sarajeva

Predsednik Boris Tadić izjavio je da Srbija i Bosna i Hercegovina zajednički u svet šalju poruku da je Zapadni Balkan prostor pomirenja i stalnog mira, koji želi da bude integrisan u EU. Tadić je juče u Beogradu, posle razgovora s liderom SDA Sulejmanom Tihićem, kojem je prisustvovao i ministar bez portfelja u Vladi Srbije Sulejman Ugljanin, ponovo potvrdio da Srbija dosledno podržava načela Dejtonskog sporazuma, a to znači i teritorijalni integritet i celovitost Bosne. Tadić je podsetio da Srbija gradi mrežu autoputeva koja će je povezati sa svim susednim zemljama, i da će u prvoj fazi autoput biti trasiran do Višegrada, a da u daljoj perspektivi postoji i mogućnost gradnje pravca od Šapca ka BiH. Upitan da li je, tokom razgovora s Tihićem, bilo reči i o poseti predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića, Boris Tadić je rekao da Silajdžić „ima otvorena vrata“ da dođe u Beograd kad god poželi. S delegacijom iz Sarajeva koju je predvodio Sulejman Tihić razgovarali su juče u Beogradu i premijer Mirko Cvetković, ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Vuk Jeremić i Ivica Dačić, kao i predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović. P. D.

Odali počast Đinđiću

Beograd – Potpredsednik Federacije BiH i funkcioner SDA Mirsad Kebo položio je juče venac na grob ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića u Aleji velikana u Beogradu. Kebo je u izjavi novinarima naglasio da treba iskoristiti svaku priliku da se spomene ime Zorana Đinđića, kao primer generacijama koje region treba da uvedu u Evropu. „Ovaj čovek zaslužuje poštovanje i ovaj dolazak nije protokolarne prirode, došli smo državniku i čoveku, prijatelju“, naveo je Kebo, član delegacije Parlamenta BiH i SDA, koja se nalazi u poseti Srbiji. R. D.