Promena pozicije retorička, ne i pravna

U izvodu argumenata srpske vlade za izručenje Ejupa Ganića, u koji je Danas imao uvid, Srbija izjavljuje da je tokom rata u BiH bilo reči o međudržavnom oružanom sukobu, a ne, kako se do sada obično tvrdilo, o unutrašnjem sukobu etničkih jedinica. U dokumentu piše da u suprotnosti sa argumentima odbrane BiH, koja tvrdi da stav srpskog tužilaštva služi isključivo političkim potrebama, Vlada Srbije ukazuje na to da njen stav zapravo izražava stavove Međunarodnog suda pravde u Hagu.

„Vlada Srbije izjavljuje da je u relevantno vreme postojao međunarodni oružani sukob između dve države: BiH i Srbije. Osim toga, i opet u u suprotnosti sa podnescima odbrane, pristup srpskog tužilaštva nije usvojen da bi odgovarao „političkim potrebama“. Umesto toga, on izražava jasan i dosledan nalaz Međunarodni sud pravde u Hagu, da je pre 19. maja 1992. postojao međunarodni oružani sukob na koji se može primeniti jurisdikcija zbog „ozbiljnih kršen ja“ ženevskih konvencija“ piše u Izvodu podneska Vlade Srbije u prilog zahtevu za izručenje Ejupa Ganića.

– Mnogima je palo u oči to što se u poslednjem podnesku (od 3. juna 2010) koji je u ime Srbije podnela jedna očigledno verzirana londonska advokatska kancelarija verovatno po prvi put tvrdi da je sukob u BiH bio međunarodni oružani sukob. To se čini zato da se odbiju prigovori zastupnika Ejupa Ganića, koji tvrde da se po engleskim zakonima ne može izručiti lice koje nije optuženo za „teška kršenja“ Ženevskih konvencija o humanitarnom pravu. U „teška kršenja“, međutim, ne spadaju dela koja su izvršena u unutrašnjem sukobu a Ganićevi zastupnici tvrde da je incident u Dobrovoljačkoj ulici bio deo unutrašnjeg sukoba, gde je JNA bila savezna vojske protiv koje su se borile snage novoosnovane države Bosne i Hercegovine – komentariše za Danas Vojin Dimitrijević, stručnjak za međunarodno pravo i direktor Beogradskog centra za ljudska prava.

Dimitrijević naglašava da je „ova promena stava više retoričke nego pravne prirode“.

– Naime, svi smo navikli na to da su advokati i pristalice režima Slobodana Miloševića, a i mnogi posle 5. oktobra do besvesti ponavljali da je u BiH postojao građanski rat, tj. unutrašnji sukob. Došlo se dotle da nijedan pravi rodoljub nije ni smeo da pomene rat u BiH bez obaveznog prideva „građanski“. Retorika u Sarajevu bila je sasvim suprotno – govorilo se o „agresiji“ Savezne Republike Jugoslavije i njene vojske protiv države koja je proglasila nezavisnost. Srbija se, kao jedan od sukcesora SRJ (koja je opet bila sukcesor SFRJ), poziva na odluku Prizivnog veća Međunarodnog krivičnog tribunala za Jugoslaviju od 15. jula 1999. u slučaju Tadić. Prvostepeno veće je bilo odlučilo da ne kazni logorskog stražara Tadića za „teška kršenja“ jer je smatralo da u Bosni nije bilo međunarodnog sukoba. Prizivno veće je pak bilo drukčijeg mišljenja i zaključilo da je na teritoriji BiH postojao međunarodni sukob sve dok jedinice JNA nisu odatle povučene 19. maja 1992, posle napada u Dobrovoljačkoj koji se zbio 3. maja iste godine. Ta se odluka u tadašnjoj Srbiji žestoko napadala zbog toga što se protivila zvaničnoj verziji o „građanskom ratu“. Međutim, pravni argumenti su jedno a govorništvo drugo – naglašava Vojin Dimitrijević.

Naš sagovornik smatra da Srbija ima pravo da promeni mišljenje.

– Sasvim je normalno napustiti svoj prvobitni stav i ustukne pred autoritetom kakav je jedan međunarodni sud. To što će ovde morati da se nekako krije da se Srbija oslonila na presudu jednog omrznutog tribunala, kakav je haški, druga je stvar – zaključuje Dimitrijević.

Integralno saopštenje Ministarstva pravde

„Na portalu Sarajevo -x.com objavljeni su navodni dokumenti koje je Vlada Republike Srbije uputila Engleskom ekstradicionom sudu kao odgovor na prigovor odbrane Ejupa Ganića u slučaju „Ganić“.

Netačno citirajući i potom tumačeći jednu od tačaka koja predstavlja odgovor na pitanje Ekstradicionog suda, zatim njenim slobodnim tumačenjem, istržući iz konteksta smisao ovog odgovora, navodi se da „Vlada Srbije eksplicitno tvrdi da je u periodu kada se dogodio napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu postojao međunarodni oružani sukob između dvije države: BiH i Srbije.“

U našem odgovoru jasno je citiran deo presude u predmetu MKTJ protiv Dušana Tadića u kojoj je žalbeno veće utvrdilo da međunarodni konflikt može da postoji uporedo sa unutrašnjim oružanim sukobom na određenoj teritoriji. Dalje je navedeno da i sam Statut Međunarodnog krivičnog Tribunala usvojen od Saveta bezbednosti konstatuje da su na različitim mestima postojali u različitim vremenima unutrašnji međunarodni sukobi ili čak mešoviti unutrašnji sukobi. Boreći se za zaštitu interesa svoj klijenta, opet tumačeći pravni stav Srbije u postupku pred Međunarodnim sudom pravde, odbrana Ejupa Ganića osporava i negira postojanje međunarodnog sukoba na teritoriji BiH.

U tački 5. našeg odgovora Engleskom ekstradicionom sudu jasno je navedeno „da je vrlo važan datum koji je relevantan za ovo pitanje 19. maj 1992. godine, što je datum kada su se snage JNA povukle sa teritorije BiH. Nasuprot navodima tražene osobe u svom podnesku, sudska praksa MKTJ je nesporno utvrdila da je međunarodni oružani sukob postojao na teritoriji BiH pre 19. maja 1992. godine. Samo ova činjenica je dovoljna da Sud odbaci prigovore podnete od strane tražene osobe vezano za navode o postojanju međunarodnog oružanog sukoba.“

Ne želeći svojim daljim reakcijama da vrši bilo koji pritisak na Engleski ekstradicioni sud Tužilaštvo za ratne zločine RS i Ministarstvo pravde RS smatraju ovakav pokušaj tumačenja podneska naše strane kao čistu provokaciju i pokušaj da se zamenom teza i politizacijom slučaja devalvira Zahtev za ekstradiciju Ejupa Ganića Republici Srbiji“.

Ministar pravde Snežana Malović