Vlada Kosova nije izmenila odluku o vlasništvu nad Trepčom. Trepča je sto odsto u vlasništvu Kosova, ali pitanje koje se razmatra odnosi se na model upravljanja ovom imovinom i buduće privatne investicije. Trenutno, Trepčom se upravlja posredstvom kosovske Agencije za privatizaciju, u procesu koji je proglašen legalnim tokom mandata UNMIK-a. Kosovska vlada je predložila i parlament je odobrio odluku kojom se onemogućava kompaniji da proglasi bankrot i pređe u ruke tobožnjih kreditora, kaže za Danas Petrit Seljimi, zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Hašima Tačija, odgovarajući na pitanje zbog čega je kosovska vlada promenila odluku da preuzme vlasništvo nad Trepčom.
Seljimi ukazuje da je odluka kosovskog parlamenta bila iznuđena imajući u vidu raniju sudsku presudu kojom se rizikovalo da Trepča bude likvidirana, a njena imovina da ode kreditorima koji možda imaju ili nemaju razloga za finansijska potraživanja u vezi sa Trepčom. Upitan kome Trepča duguje novac i da li je država Srbija jedan od vlasnika te kompanije, on konstatuje da „država Srbija poseduje tačno nula odsto Trepče ili bilo koje druge imovine Kosova“.
– Ovo pitanje je regulisano Ahtisarijevim sporazumom i Ustavom Kosova. Podsećam vas da je srpska vlada prihvatila ustavni okvir za Kosovo Briselskim sporazumom i ovo pitanje je rešeno uprkos medijskoj pompi. Za vreme Miloševića mnoge mahinacije i zloupotrebe uništile su ovu i druge kompanije i pojedini kreditori imaju potraživanja koja potiču iz tog perioda. Ipak, u pitanju su složeni procesi koji uključuju države od Grčke do Velike Britanije sa pojedinim dugovanjima za koja postoje tvrdnje da premašuju milijardu evra – ističe sagovornik Danasa.
Povodom izjave srpskog zvaničnika Marka Đurića da „Srbija mora da pokaže zube, povuče liniju“ i poruči kosovskoj vladi da prekine dalju pljačku srpske imovine, Seljimi navodi da neće komentarisati „glupave izjave koje se ishitreno daju i namenjene su lokalnim tabloidima u Srbiji“.
– Nije ozbiljno ako počnemo da pretimo jedni drugima preko tabloida i to je protivno našoj nameri o izgradnji dobrosusedskih odnosa. Mislim da kada otvorimo poglavlje o tome ko šta kome duguje između Kosova i Srbije, Vlada Srbije biće prva koja će preklinjati da to poglavlje bude zatvoreno i zaboravljeno. Ako budemo kalkulisali o ratnim odštetama, ukradenim penzijama zaposlenih na Kosovu, nepravdi izazvanoj masovnim otpuštanjem Albanaca iz javnog sektora 1991-1992, srpska vlada dugovaće nekoliko desetina milijardi evra Kosovarima. Svaki pristojan advokat potvrdiće da je presudom u slučaju „Milutinović i drugi“ u Haškom tribunalu, kao i u nekoliko drugih slučajeva, odavno potvrđeno da je srpska država jedina odgovorna za masovnu štetu nanetu kosovskim civilima i ekonomiji. Ovo pitanje biće uistinu otvoreno i „linije će biti povučene“ – smatra on.
Odgovarajući na pitanje šta će biti tema predstojeće runde briselskih pregovora i ko će predvoditi delegaciju Kosova, budući da Tači više nije premijer, Seljimi naglašava da je kosovska vlada bila „veoma srdačna i strpljiva prema marifetlucima Beograda“.
– Dozvolili smo posete predstavnika Beograda utemeljene na verskim i humanitarnim razlozima iako su te posete zloupotrebljene za političke poruke. Bili smo veoma predusretljivi prema srpskoj zajednici na Kosovu jer verujemo da je integracija severa od ključne važnosti za stabilnost i takođe se suočavamo s prilično pomešanim signalima koji dolaze iz Beograda, gde, s jedne strane, i dalje vidimo visoke zvaničnike i provladine medije kako daju rasističke komentare o Kosovu i Kosovarima, dok, s druge strane, Srbija teži integraciji u EU i boljim odnosima s Prištinom. Čitamo kako srpski predsednik govori o temama u vezi sa statusom, iako su takva pitanja jednom za svagda zatvorena odlukom Međunarodnog krivičnog suda i Rezolucijom UN 64/298. Takvo ponašanje Beograda predstavlja traćenje svačijeg vremena i mi se zasigurno nadamo da možemo da u dobrom duhu nastavimo briselski proces. Naredna runda dijaloga će verovatno biti fokusirana na sektor pravosuđa i potpuno povlačenje srpskih paralelnih struktura, uključujući sudove, sa severa Kosova. Razgovori će verovatno biti vođeni između premijera Vučića i šefa diplomatije Dačića, s jedne strane, i premijera Mustafe i ministra spoljnih poslova Tačija, s druge, ali o formatu će odlučiti EU, Priština i Beograd – precizira on.
„Ratne odštete nisu stvar Prištine“
Povodom zahteva Srbije za isplaćivanjem ratnih odšteta za NATO bombardovanje, Petrit Seljimi konstatuje da Srbija „naravno može da se obraća članicama NATO tražeći odštete za to što je bombardovana, nakon što je srpska vlada 1999. odbila da obustavi ubilačku kampanju etničkog čišćenja Kosova, ali to nije pitanje koje treba da razmatra Vlada Kosova“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
