Sve dublji jaz između Dačića i Nikolića

Nakon što su nekako uspeli da izglade razmimoilaženje oko državne platforme za Kosovo, tako što su obojica popustili i našli „srednje rešenje“, Nikolić i Dačić ovog puta su ušli u klinč oko zvanične državne posete Milanovića. Dok su dvojica premijera razgovarala u Palati Srbija, zaključivši da su imati pozitivan susret važan za poboljšanje odnosa zvaničnog Beograda i Zagreba, predsednik Nikolić je okupio novinare inostranih medija i Milanovićev dolazak nazvao neiskrenim, pa čak i pogrešnim, ustvrdivši da je trebalo da se prvo on sretne s hrvatskim kolegom Josipovićem.

Ovo nije bio jedini „nesporazum“ predsednika i premijera Srbije u toku jučerašnjeg dana. Nikolić je, indirektno, ali oštro, kritikovao Dačićevu izjavu da nisu isključeni razgovori s Prištinom o ulasku Kosova u UN.

Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe DS u Narodnoj skupštini, ocenjuje za Danas da je juče potvrđeno da Srbija ima „dve međusobno suprotstavljene državne politike, jedna predsednika Republike i druga Vlade, s tim što Nikolić ima lagodniji položaj i može da bude tvrđi u stavovima, dok izvršna vlast mora da vodi realnu politiku“.

Stefanović kaže da, dok Vlada pokušava da obnovi spaljene mostove s Hrvatskom, predsednik Republike izjavama ide u nepovoljnom pravcu po Srbiju. U vezi s Kosovom, prema njegovoj oceni, Nikolić „izgleda ne želi da se pomiri s tim da je Vlada odbila njegovu Platformu i ne želi da shvati da treba da se bavi protokolarnim stvarima“.

DAČIĆ I MILANOVIĆ

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić sastao se juče u Beogradu s hrvatskim kolegom Zoranom Milanovićem, a glavne teme razgovora prvog zvaničnog susreta dvojice premijera bile su podeljene u tri korpusa – problemi iz prošlosti, ekonomska pitanja i evrointegracije.

Dačić je zajedničku konferenciju za novinare u Palati Srbija počeo rečima da su odnosi dve države ključni za stabilnost u čitavom regionu, dodajući da je veoma bitno da postoji operativna saradnja u izgradnji dobrosusednih odnosa. Susret je ocenio kao pozitivan, ukazujući da je do njega došlo zajedničkom inicijativom dvojice premijera.

Prema Dačićevim rečima, premijeri su se dogovorili da odnosi dve države treba da idu ka normalizaciji, nakon zastoja koji je neko vreme na delu. „Prvi deo pitanja sadrži otvorene probleme iz naše prošlosti. Nijedno od njih, osim poslednje presude Haškog tribunala, nije novo. Aktiviraće se rad naših zajedničkih komisija, koje će raditi na svim pitanjima, počev od izbeglica, raseljenih lica, imovine, stanarskih prava, do procesuiranja za ratne zločine“, rekao je Dačić.

Govoreći o ekonomskoj saradnji, srpski premijer je naveo da je želja dve vlade postojanje otvorenog tržišta Srbije i Hrvatske, da se uveća spoljnotrgovinska razmena, koja je trenutno oko 700 miliona evra, ali i da se povećaju investicije u obe zemlje. „Što se tiče evropskih integracija, premijer Milanović mi je rekao da Hrvatska podržava Srbiju na njenom evropskom putu“, naglasio je Dačić.

Zoran Milanović je naveo da je u Beograd došao da vidi „mogu li Srbija i Hrvatska bolje“, dodajući da je izgubljeno pola godine u odnosima dve zemlje. On je istakao, kada je reč o ekonomskoj saradnji, da ukoliko ima nekih poteškoća u poslovanju srpskih firmi u Hrvatskoj potrebno ih je rešiti. Milanović je potvrdio hrvatsku podršku Srbiji za EU. „Bićemo fer prema vama, a vi merite da li smo takvi“, istakao je hrvatski premijer.

Povodom izjave Tomislava Nikolića da su prvo trebali da se sretnu predsednici Srbije i Hrvatske, a tek onda premijeri, Dačić je rekao da „nema šta da zameri Nikoliću, jer je sve u interesu dve države“, dok je Milanović dodao da „mora da radi svoj posao“. Na pitanje o tužbama za genocid, premijeri su istakli da će se tražiti partnersko rešenje.

ŠTA KAŽE NIKOLIĆ

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, dok su predsednici vlada Dačić i Milanović davali izjave novinarima u Palati Srbija, razgovarao je s izveštačima najznačajnijih stranih medija iz Beograda i „osuo paljbu“ po Hrvatskoj.

„Mislim da je prvo trebalo da bude susret dva predsednika, jer to označava da je došlo do uspostavljanja dobrih odnosa i ne znam zašto Ivo Josipović izbegava taj susret. Što se mene tiče Srbija treba da sarađuje i da razgovara sa svakom državom u svetu, ali postoji put. Ne može Hrvatska da bude ljuta na predsednika Srbije pa da traži nekakav drugi način da se pojavi u Srbiji. Ja predstavljam Srbiju i njene građane u zemlji i inostranstvu“, rekao je Nikolić.

Predsednik je ocenio i da Milanovićeva poseta nije iskrena. „Ako je Hrvatska podnela tužbu protiv Srbije zbog genocida, kako onda može predsednik hrvatske vlade da dolazi u posetu? Neko onda tu nije iskren. Ili znaju da mi nismo počinili genocid ili poseta nije iskreno prijateljska… Treba raščistiti sve, najlakše je da sednemo i ručamo zajedno. Pre toga treba mi treba da pomirimo narode, jer političari se lako svađaju i mire“, zaključio je Tomislav Nikolić.

LIČNI ANIMOZITETI

Najnovije izjave predsednika i premijera Srbije o Hrvatskoj predstavljaju još jedan pokazatelj sve otvorenijeg raskola između Vlade i Predsedništva, ocenjuju sagovornici Danasa. Prema njihovom mišljenju, retorika Nikolića i Dačića više upućuje na „sukob na operativnom nivou nego na ideološke razlike koje postoje među najistaknutijim predstavnicima vladajuće koalicije“.

Seška Stanojlović, spoljnopolitička novinarka, kaže za Danas da je neusaglašenost u javnim nastupima predsednika i premijera nastavak trenda koji je bio vidljiv i tokom procesa usvajanja Rezolucije i Platforme o KiM. „Dačićev kabinet vodi pragmatičnu politiku, a isti scenario se ponovio i sada prilikom posete Milanovića. Na osnovu Nikolićevih reči može se, čak, zaključiti da on kao da nije ni bio uključen u pripreme tog susreta. Ipak, primeri iz prošlosti nas uče da sukobi između vlade i šefa države mogu da budu i fingirani, pa ne treba isključiti ni takvu mogućnost“, ukazuje Stanojlovićeva.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, komentariše za Danas da je, uprkos oprečnim navodima Dačića i Nikolića, „veoma značajna činjenica“ da je komunikacija između Srbije i Hrvatske uspostavljena na nivou na kojem je u ovom trenutku bilo moguće.

„Izjave dvojice premijera pokazuju da je srdačnost uzajamna i njihove poruke su veoma pozitivne. Istina je da su dobri odnosi Beograda i Zagreba ključni za stabilnost regiona, čega je svesna i međunarodna zajednica, a posebno EU“, smatra Joksimovićeva.

Komentarišući izjavu Nikolića, ova sagovornica Danasa ukazuje da „nije dobro da lični animoziteti utiču na odnose dve države“. „Predsednici Srbije i Hrvatske imaju odgovornost da zastupaju interese građana, zbog čega je neophodno da što pre reše svoje lične nesuglasice. S druge strane, susret premijera je ohrabrujući znak da će biti otvoren prostor za normalizaciju odnosa, zamrznutih posle izbora u Srbiji, kao i posle neodmerenih izjava zvaničnika i u Beogradu i u Zagrebu“, zaključuje Aleksandra Joksimović.

Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative, kaže za Danas da susret premijera ima veliki simbolički značaj jer je otvoren „prvi kanal komunikacije“. „Logično je što je najpre organizovan susret na nivou predstavnika izvršne vlasti i značajno je stvoriti dobru atmosferu kako bi se ubrzo sastali i šefovi dve države. Sastanak Nikolića i Josipovića predstavljao bi znak pune normalizacije odnosa zamrznutih nakon izbornog ciklusa u Srbiji, a zvaničnici iz Beograda trebalo bi da daju izjave koje će biti u duhu nastavka regionalne saradnje, u izvesnoj meri narušene“, smatra Popov.

Novinari, obezbeđenje, ručak

Prema podacima Kancelarije za za informisanje Vlade Srbije, susret dva premijera pratilo je oko 150 akreditovanih novinara, snimatelja i fotoreportera – 23 domaće ekipe, 10 iz Hrvatske i 18 dopisnika. Oko Palate Srbija nije bilo posebnih policijskih mera obezbeđenja. Premijer Milanović je juče u ambasadi Hrvatske u Beogradu razgovarao i s predstavnicima hrvatske nacionalne manjine. Sastanku Dačića i Milanovića, između ostalih, prisustvovali su ministri Ivan Mrkić i Rasim Ljajić, a održan je i radni ručak. Ovo je bio prvi susret premijera Hrvatske i Srbije otkako su Milanović i Dačić na tim funkcijama, kao i prva poseta jednog hrvatskog predsednika vlade od marta 2009. kada je u Beogradu boravio Ivo Sanader.