Tanko pokriće za luksuzan život političara

Poštujući Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, nosioci javnih funkcija imali su obavezu da toj nezavisnoj instituciji do 31. januara 2010. dostave podatke o imovini i prihodima. Naknadne izmene u imovinskim kartama trebalo bi da dostave do 31. januara sledeće godine.

Detaljnim uvidom u izveštaje koje su pomenuta petorica funkcionera predali Agenciji, može se zaključiti da im je zajedničko da nijedan ne koristi stan u službene svrhe, da imaju automobile, kao i depozite i štedne uloge u bankama, koje ne žele da „podele“ s javnošću, na šta imaju i zakonsko pravo. Ministra spoljnih poslova Srbije i šefa poslaničke grupe Liberalno -demokratske partije spaja to što nijedan od njih nema kuću ili stan u vlasništvu, a lider LDP i potpredsednik Vlade za evropske integracije jedini su koji imaju akcije u privatnim kompanijama.

Podaci koje je u izveštaju o imovini i prihodima naveo narodni poslanik Čedomir Jovanović ukazuju, dakle, da on nema rešeno stambeno pitanje, jer nije vlasnik nepokretne imovine u zemlji i inostranstvu. Kako je Danasu rečeno u LDP, Jovanović iznajmljuje stan, a ugovor o zakupu je dostavio Agenciji, „iako to nije njegova zakonska obaveza“.

Nejasan je, međutim, udeo Čedomira Jovanovića u vlasništvu nad firmom Radna grupa d.o.o. iz Beograda. U imovinskom kartonu prijavio je da je vlasnik 50 odsto kompanije, ali, kako je Danas utvrdio, u registru privrednih društava Agencije za privredne registre navodi se da je stopostotni vlasnik.

U LDP tvrde da je njihov lider dostavio potpun izveštaj o stanju svoje imovine, u skladu sa zakonom i u odnosu na imovno stanje na dan 31. decembar 2009. Kako je navedeno u odgovoru LDP, „u trenutku podnošenja izveštaja, Jovanović je bio vlasnik 50 odsto kapitala kompanije Radna grupa, kao što je i navedeno u dokumentu dostavljenom Agenciji. Promena je nastala znatno posle podnošenja izveštaja i nije obuhvaćena periodom na koji se on odnosi… Promena u vlasničkoj strukturi rezultat je praktičnih potreba dinamične kompanije kakva je Radna grupa, koja se priprema da postane deo velike multinacionalne kompanije koja se bavi tim delatnostima“.

Nerešeno stambeno pitanje ima i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, za kojeg kruže glasine da je još u martu prošle godine kupio stan u centru Beograda. Funkcioneri opozicione SNS, pre svih Aleksandar Vučić, javno su prozivali Jeremića da odgovori „odakle mu oko 600.000 evra u kešu, za kupovinu stana kod Hrama svetog Save“.

Odgovarajući na optužbe naprednjaka, Vuk Jeremić je više puta rekao da je stan u kojem živi u vlasništvu njegove supruge Nataše, koja ga je kupila novcem od prodaje porodične kuće, a da su veličina stana i njegova vrednost daleko manji od one koju Vučić i ostali navode.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić nedavno je rešio svoj stambeni problem, jer se iz Bulevara Zorana Đinđića, ulice čije mu je ime (nekada?) smetalo, preselio u novi stan od 156 kvadrata (u izgradnji) na Novom Beogradu u okolini „starog Merkatora“, koji je platio 390.000 evra.

U podacima koje je Nikolić dostavio Agenciji, naveden je stari stan, ali je lider SNS rekao da je prodaju starog i kupovinu novog stana prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije i najavio da će dokumentaciju o stanu, kao i kreditu pomoću kojeg ga je kupio, pokazati kada se bude preselio, verovatno u avgustu.

Iako je kupovina stana sasvim legitimna, postavlja se pitanje kako je Tomislav Nikolić, s prijavljenim mesečnim prihodima od 130.000 dinara, uspeo da kupi stan u vrednosti od 390.000 evra. Nikolić je novinarima objasnio da je zbog kupovine novog stana, pored novca od prodaje starog stana, podigao kredit od 200.000 evra u Hipo banci. Međutim, prema uslovima pod kojima Hipo banka daje stambene kredite, poslednja rata mora da bude isplaćena do 65. godine života. Nikolić sada ima 58 godina, i postavlja se pitanje kako je Hipo banka mogla da mu odobri kredit, koji bi za 99,9 odsto građana bio apsolutno nedostupan.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević nedavno je u Nemačkoj operisao kičmu, a troškove pravdao „posebnim povlasticama“ koje je dobio od uprave bolnice. On je rekao da je pitao prijatelja iz Minhena koliko košta operacija i kakvi su uslovi.

– Da mi je rekao da operacija košta 50.000 evra, ne bih uopšte razmišljao o tome, jer toliko para nemam. Rekao je da je puna cena između 10.000 i 15.000 evra i da bi doktorski kolegijum sigurno mogao da mi izađe u susret sa dva-tri puta manjom svotom – objasnio je Milosavljević i dodao da je troškove platio ušteđevinom.

Ipak, koliki štedni ulog Milosavljević ima, i da li ga čuva u domaćoj ili stranoj banci, nije dostupno javnosti, jer je on tako odlučio. Ako verujemo ministru da je operaciju vrednu 5.000-7.000 evra platio od svoje ušteđevine, onda ispada da je na nju dao sve što ima. Prema pisanju Blica, početkom 2010, ministar zdravlja je na svom štednom računu imao oko 7.000 evra.

Na osnovu dostupnih podataka koje je prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić nije bogat čovek – ako zanemarimo javnosti nepoznat podatak kolika mu je ušteđevina i da li je čuva u zemlji ili inostranstvu. Odgovore na ova pitanja juče u Đelićevom kabinetu nismo mogli da dobijemo.