Prvi izbori za predsednika Republike Srbije održani su 9. decembra 1990, kada je za predsednika izabran lider SPS Slobodan Milošević. Na tim izborima učestvovalo je do danas rekordnih 32 kandidata, a Milošević je u prvom krugu osvojio 65,34 odsto glasova. Glavni protivkandidat bio mu je lider SPO Vuk Drašković.
Naredni predsednički izbori održani su zajedno s vanrednim parlamentarnim izborima 20. decembra 1992. godine, kada je bilo sedam kandidata. Ponovo je pobedio Milošević. Ovog puta najozbiljniji rival bio mu je Milan Panić, kojeg je podržala cela opozicija.
Sedamnaest kandidata učestvovalo je na izborima 21. septembra 1997. godine. U drugi krug su ušli Zoran Lilić (SPS) i Vojislav Šešelj (SRS). Republička izborna komisija proglasila je da je Šešelj osvojio više glasova, ali nije izabran, jer je odziv birača, kako je naknadno saopšteno, bio ispod 50 odsto.
Novi izbori raspisani su za 7. decembar 1997. i učestvovalo je sedam kandidata. U drugom krugu Šešelja je pobedio socijalista Milan Milutinović. Opozicija je bojkotovala ovo izjašnjavanje.
Peti po redu izbori za predsednika Srbije održani su 29. septembra 2002. godine. Od 11 kandidata u drugi krug su ušli predsednik SRJ i lider DSS Vojislav Koštunica i kandidat DOS i lider G17 Miroljub Labus. U drugom krugu je pobedio Koštunica, ali nije postao predsednik, jer na birališta nije izašlo više od 50 odsto upisanih birača.
Novi predsednički izbori raspisani su za decembar 2002, ali drugog kruga nije ni bilo, jer je odziv birača bio ispod cenzusa od 50 odsto. Pošto je Milutinoviću istekao mandat u januaru 2003, predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić je preuzela dužnost v.d. predsednika Republike i raspisala nove izbore za novembar.
Za glasanje novembra 2003. bilo je svega šest kandidata. Najviše glasova dobili su zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić i kandidat DOS Dragoljub Mićunović (DS), ali ponovo na birališta nije izašlo dovoljno građana. Početkom 2004. funkcioner DSS Dragan Maršićanin je postao predsednik Narodne skupštine i v.d. šefa države.
Skupština Srbije je potom promenila Zakon o izboru predsednika Republike i ukinula cenzus od 50 odsto. Maršićanina je na funkciji predsednika parlamenta, po izboru nove vlade, zamenio Predrag Marković (G17), koji s funkcije v.d. šefa države raspisuje predsedničke izbore za 13. jun 2004. godine
U prvom krugu, od 15 kandidata najviše glasova dobili su Tomislav Nikolić i predsednik DS Boris Tadić, koji pobeđuje u drugom krugu 27. juna i postaje predsednik Srbije.
U novembru 2006. godine promenjen je Ustav i donet Ustavni zakon, koji je predviđao da se izbori za predsednika Srbije moraju raspisati do kraja 2007. godine. Izbori su održani 20. januara 2008. godine. Među devet kandidata, u drugi krug ponovo su prošli Nikolić i Tadić. U drugom krugu 3. februara Tadić je ponovo pobedio i obezbedio drugi predsednički mandat.
Boris Tadić je u aprilu ove godine podneo ostavku i skratio svoj mandat, koji je trebalo da traje do februara 2013, kako bi 6. maja 2012. bili održani opšti izbori, a od 1990. i deseti po redu predsednički. Izbore je raspisala Slavica Đukić Dejanović, predsednica Narodne skupštine i v.d. šefa države. U prvom krugu učestvovalo je 12 kandidata, a u drugi krug su treći put zaredom ušli Tadić (25,31 odsto glasova) i Nikolić (25,05 odsto), kao lider Srpske napredne stranke. Drugi krug se održava u nedelju, 20. maja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
