Zašto se Šešelj ne plaši povratka u Srbiju

Takođe, oni ocenjuju da je Šešelj možda uveren da ne bi bio ponovo terećen za umešanost u ubistvo Đinđića, jer bi njegovo uključivanje u politički život Srbije odgovaralo DS u borbi protiv naprednjaka, „otpadnika“ od SRS.

Stručnjaci za istraživanje javnog mnjenja smatraju da bi povratak Šešelja mogao da udvostruči aktuelni rejting radikala, sa oko pet na desetak odsto, a SNS vratio na nivo podrške birača od 15 do 20 procenata, dakle duplo manje nego sada. Dakle, moglo bi se spekulisati da bi demokrate, ucenjujući Šešelja novim podizanjem optužnice za ubistvo premijera, mogle da od SRS naprave stranku koja radi u direktnom interesu vlasti.

Vojislav Šešelj je u Hag dobrovoljno otišao februara 2003, dve nedelje pre ubistva Zorana Đinđića, praktično najavljujući atentat u poznatoj izjavi o „krvavom proleću u Srbiji“. On je, međutim, izuzet iz procesa za utvrđivanje odgovornosti za ubistvo premijera jer je tako predviđeno Zakonom o saradnji s Haškim tribunalom. U članu 15 tog zakona piše: „Ako je dozvoljeno ustupanje Međunarodnom krivičnom tribunalu, a predmet postupka pred domaćim sudom je krivično delo koje nije u nadležnosti Međunarodnog krivičnog tribunala, postupak pred domaćim sudom će se prekinuti do okončanja postupka pred Međunarodnim krivičnim tribunalom“.

Sagovornici Danasa – Dragoljub Todorović, Rajko Danilović i Vladimir Cvijan – saglasni su da ništa ne bi smelo da bude prepreka obnavljanju postupka i povratku Šešelja na optuženičku klupu za umešanost u atentat na premijera, nakon okončanja procesa koji se protiv njega vodi u Hagu.

„Šešelj je uključen u atentat na Đinđića i o tome postoji ogroman broj dokaza. On bi morao ponovo biti ispitan, a pogotovo što postoje nove okolnosti i izjave svedoka koje idu u prilog tvrdnjama o njegovoj umešanosti“, ističe advokat Dragoljub Todorović. On naglašava da je vođa radikala, kada je nedavno zatražio da ga Hag pusti na slobodu, znao da se to neće dogoditi i da misli da mu u Beogradu ne preti nikakva opasnost od optužbi za ubistvo premijera. „On veruje da je proces završen. Istovremeno, sigurno je svestan i da bi njegov povratak dobro uticao na rejting DS u borbi za vlast protiv naprednjaka, pa se nada da će moći time da manipuliše“, ističe Todorović.

Vladimir Cvijan, pravnik i funkcioner SNS, ocenjuje za Danas da se, iako zakon nalaže da nakon okončanja procesa u Hagu protiv Šešelja bude obnovljen postupak koji je stopiran pred domaćim sudovima, to ne može očekivati ni od „srpskog ispolitizovanog pravosuđa“. Cvijan tvrdi da nije dovoljno upoznat sa slučajem ubistva Zorana Đinđića da bi mogao da iznosi konačne sudove, ali je uveren da bi DS pokušala da ispolitizuje i taj slučaj.

Rajko Danilović, advokat porodice Đinđić, smatra da nema prepreka da predsednik SRS bude ispitan o atentatu kada se bude vratio iz Haga. Prema njegovim rečima, u vezi s njim politička volja za tako nešto ne izostaje, što, međutim, ne važi za Vojislava Koštunicu. „Koštunica je problem. Šešelj nije problem“, zaključuje Danilović.

Lider radikala je 2003, u akciji Sablja, osumnjičen za saradnju sa zemunskim kriminalnim klanom u okviru istrage o ubistvu Đinđića, a u pritvoru Haškog tribunala saslušan je avgusta te godine. Na suđenju u Hagu izjavio je da Zvezdan Jovanović, osuđeni ubica premijera Srbije, zaslužuje „slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji“. „Lično sam se obradovao kad sam čuo da je Đinđić poginuo, da je Đinđić mrtav… Jer Đinđić je veliki izdajnik srpskog naroda i veliki kriminalac, najveći u Srbiji, zaslužio je takvu sudbinu“, rekao je Šešelj tada.

Iskaz Miloša Simovića, bivšeg „zemunca“, otkriva da su s ubistvom Đinđića direktno povezani Aco Tomić, bivši šef VBA i Šešelj. Tužilac Miljko Radisavljević izjavio je nedavno da će iskazi Simovića i Kalinića biti ključni za rasvetljavanje Đinđićevog ubistva. U vreme Sablje utvrđeno je da je Šešelj primao novac od vođe zemunskog klana Dušana Spasojevića, a bili su opisani i njegovi česti susreti sa „zemuncima“.