Evropsko fudbalsko prvenstvo 2020. moglo bi da se održi u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini koje bi zajednički organizovale turnir. Ako je suditi prema istraživanju nemačkog „Dojče vele“ raspoloženje za zajedničko domaćinstvo postoji, ali je pitanje koliko je ideja sprovodljiva u praksi. U analizi se navodi da FSS podržava trojnu organizaciju zemalja bivše SFRJ, a iz BiH su takođe poslati signali oduševljenja „bez obzira na ružnu blisku prošlost“. Najoprezniji stavovi stigli su iz Hrvatske čiji nogometni savez ne odbacuje ideju, ali i naglašava da se pre kandidature moraju sprovesti detaljne procedure u svakoj državi.
Primera zajedničke organizacije velikih sportskih događaja sve je više, pre svega zbog teškoća na finansijskom planu, gde jedna zemlja ne može da samostalno iznese ceo događaj. Tako su Japan i Južna Koreja 2002. partnerski bile domaćini Svetskog šampionata, Austrija i Švajcarska 2008. su ugostile najbolje evropske selekcije, a isto će se dogoditi i 2012. u Ukrajini i Poljskoj.
Međutim, ovakvo jedinstvo malo je verovatno kada su u pitanju zemlje koje su činile bivšu Jugoslaviju. Naime, Srbija, Hrvatska i BiH su bile u ratu devedesetih godina, a netrpeljivost se duboko ukorenila i u sportu. Tako su nemili događaji između navijača Crvene zvezde i Dinama upisani tamnim slovima u fudbalskoj istoriji. Manji incidenti javili su se i u novijoj prošlosti pri gostovanju Partizana i Kroacije, te mlade i seniorske reprezentacije sa obe strane Drine i Dunava. Članovi „velike četvorke“ Partizan, Crvena zvezda, Dinamo i Hajduk nisu uspeli da se dogovore ni oko regionalne lige koja već funkcioniše u košarci, a delimično i u vaterpolu i rukometu, pa je malo verovatno da će tri saveza uskladiti interese oko šampionata. Recimo, pitanje je da li bi Beograd, Zagreb i Sarajevo pristali da ne budu domaćini otvaranja ili finalnog meča.
Evidentan je i nedostatak odgovarajuće infrastrukture. Najveći stadioni zemalja regiona uveliko ne odgovaraju standardima FIFA i UEFA, a razvoj situacije ne ohrabruje da bi za deset godina oni bili adekvatno renovirani ili se izgradila nova borilišta. Tako stadion Partizana i zagrebački Maksimir moraju da se „našminkaju“ kako bi dva kluba igrala mečeve kvalifikacija za Ligu šampiona, a u ništa bolje stanju nisu ni Marakana i stadion Koševo. Ukoliko bi i krenuli u rekonstrukciju pitanje je da li bi Hrvatska imala sredstava za obnovu stadiona u Zagrebu, Splitu, Rijeci i Osijeku, Srbija stadiona Partizana i Crvene zvezde, a BiH Koševa, Bilinog polja u Zenici, te igrališta u Širokom Brijegu i Banjaluci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
