Sutjeska mora pasti

Na osnovu novog koncepta Evrolige, po kome će šampion ABA lige maksimalno imati jednog direktnog učesnika u elitnom takmičenju, značaj svakog meča u regionalnom prvenstvu povećao se toliko da je svaki eventualni poraz valjani razlog preispitivanja znanja trenera, selekcije tima i sposobnosti igrača, bez obzira na pređašnje rezultate i prošlosezonske uspehe.

Dok čega potpuni oporavak Nemanje Dangubića, rasplet sa Galom Mekelom i uključivanje Markusa Vilijamsa u takmičarski ritam, trener Radonjić pružiće u Nikšiću jednu od poslednjih prilika Rajanu Tompsonu da se uhvati za slamku spasa i produži boravak u Crvenoj zvezdi. Amerikanac je po dolasku na Mali Kalemegdan malo toga pokazao; sa šuterskog aspekta učinak mu je razočaravajući, iako je široj javnosti predstavljen kao dokazani šuter i neko ko će praviti razliku na terenu. U odnosu na svog zemljaka Kvinsi Miler je na delu pokazao da period adaptacije ne mora biti trnovit za igrača koji se prvi put susreće sa evropskom košarkom ukoliko je u pojedinim košarkaškim elementima siguran kao pokeraš u svoj špil karata. Miler je na četiri meča prosečno zabeležio 16,7 poena, mahom sa distance i nakon ofanzivnog skoka. Radonjić je u njemu dobio igrača koji će sa mesta četvorke širiti igru i time znatno olakšati Joviću da u organizaciji napada ima veći broj rešenja.

Miler i Simonović nametnuli su se kao osnovne šuterske opcije u poslednje vreme; posao u Nikšiću trebalo bi da olakša i povratak Branka Lazića. Sutjeska je kod kuće na četiri meča trijumfovala samo jednom i to protiv Metalca; ume da bude vrlo neugodan rival, naročito ako se razigraju tehnički potkovani bekovi Vranješ i Pavličević.