„Čovek u doba krize“

Započevši samom definicijom reči kriza, Jerotić se osvrće na njeno poreklo i dublje značenje.

– Prema izvornom grčkom značenju reči, kriza označava preokret, obrt, nastupanje odsudnog trenutka, a po nekima još i sud. To je stanje nestabilnosti, kretanje ka boljem ili gorem. Konkretno u medicini, kriza je onaj nagli preokret u bolesti, na bolje ili na gore, koji odlučuje o daljoj sudbini bolesnika – objašnjava Jerotić.

Jedno od objašnjenja ovog pojma koje je zauzelo posebnu mesto na predavanju jeste objašnjenje krize kao “razdoblja kada je došlo do toga sa se jedan model interpretacije istrošio, a drugi nije došao”.

Kako sam Jerotić naglašava “kriza se dešava na svim nivoima, kao i kod svakog pojedinca”.

– Imamo krizu u prednatalnom dobu, krizu porođaja, detinjstva, adolescencije, a kasnije i u odraslom dobu, kao i starost i smrt.

Kada se nađe u krizi, čovek, skoro po pravilu, naslućuje dva načina kako da izađe iz krize. Jedan je način da iz nje što pre pobegne, izbegavajući po svaku cenu da sagleda i uzrok i posledice krize. Ovaj način je, nažalost, najčešći, ali sa posledicama koje su nedogledne i često tragične. Drugi način, kome je svaki čovek u krizi takođe intimno sklon jeste da kroz razjašnjenje uzroka doživi nešto novo što ga može učiniti zrelijim, celovitijim, boljim kao čoveka.

Veliki je izazov pružen čoveku onim šta će on da učini sa patnjom i bolom. Da li će da ih negira i porekne, da li će da ih proglasi besmislenim ili će u svakoj ozbiljnijoj krizi videti opomenu i šansu za svoje sazrevanje?

– Ako mi ne radimo na sebi i svojoj veri, Bog nam tu ne može pomoći. On nam je dao slobodnu volju i ukoliko ne sazremo, u nama nema oboženja, nema individualizacije. Sazrevanje samo po sebi je veoma mučno i zato su krize veoma opasne, naročito u malim zemljama jer nas ona izaziva da izgubimo veru u Boga, a ona je uvek povezana sa verom u čoveka – navodi Jerotić.

Ono što nam preostaje u krizi jeste da “brinemo koliko god možemo o sebi, porodici i svojoj veri jer ne možemo uvek očekivati od drugog nešto”.

– Sada se stalno traga za nekim novim dobom, i to s pravom. Jedino što malo ljudi traži to novo doba u sebi. Traže ga spolja, ali ga ne nalaze jer savršeno srećno doba ne postoji – naglašava Jerotić i nastavlja da se uvek treba nadati da nam može biti makar malo bolje, kako bi izašli iz ovog kriznog doba u kojem se nalazimo.