Ibarska magistrala i prostor oko veletržnica, rizična mesta gde se stalno prave deponije, biće pokrivena kamerama. Na taj način biće kažnjeni oni koji odlažu građevinski ili sličan materijal na divlje deponije, izjavio je gradski menadžer Goran Vesić.
U Beogradu se godišnje ukloni 150.000 kubnih metara otpada, ali za isti period naprave se 200 novih deponija. Za uređenje takvih lokacija ove godine za te namene biće izdvojeno više od 120 miliona dinara.
Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, smatra da je najveći zadatak na komunalnim preduzećima i da bi ona trebalo da pokažu ažurnost na terenu kako bi se smeće brže uklanjalo.
– Lokalne samouprave, gradska vlast, kao i mediji i civilni sektor, trebalo bi da budu uključeni u podizanje svesti o zaštiti životne sredine. Najskuplje i najobimnije poglavlje u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji čeka nas upravo u oblasti zaštite životne sredine – upozorio je Radović.
On je dodao da se usklađivanje propisa i prakse očekuje u narednih 15 godina, kao i da će za to Srbiji biti potrebno oko 10 milijardi evra.
– U zemlji postoji oko 3.500 divljih deponija i to se najveći broj nalazi na obodu prestonice, uz Ibarsku magistralu i oko velikih pijaca. Srbija problem deponija mora da reši pre ulaska u Evropsku uniju, ali i da se okrene reciklaži kao perspektivnoj i ekološki važnoj industriji – rekao je Radović.
U ovom trenutku u Srbiji se reciklira samo 10 odsto otpada, što je četiri puta manje nego u Evropskoj uniji. Procena Privredne komore Srbije je da se zbog toga godišnje u deponije zatrpa 50 miliona evra.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
