Potrebna oštra kaznena politika

 Podaci pokazuju da se broj napada i agresija u odnosu na vozače, ali i vozila, povećava. Samo od početka ove godine zabeleženo je 44 napada na vozača, kao i veći broj napada na vozila.

Generalni direktor GSP Beograd Radoslav Nikolić to vidi kao deo ambijenta u kome živimo, kao posledicu nervoze i krize koja se preliva na sve nas pojedinačno. On dodaje da bi kaznena politika morala da bude oštrija kako bi se stalo na put huliganima.

– Ta netpeljivost sve češće se manifestuje time što neogovorni pojedinci, bez obzira čija je greška ili prekršaj u saobraćaju, posežu za tim da se fizički obračunavaju sa drugim učesnicima u saobraćaju. Svi mi koji učestvujemo u saobraćaju pravimo poneku grešku, najčešće te greške ne izazovu ni sudar ni bilo koje drugo oštećenje i kad izazovu ne treba to reševati fizički. Jedini način da se vozači zaštite jeste pooštravanje kaznene politike. Počinioci koji su napali vozača pre neki dan u Bulevaru Despota Stefana su uhvaćeni, policija će podneti krivičnu prijavu po službenoj dužnosti i ako pravosudni organi odreaguju na pravi način i to primereno kazne, to je jedini način za odvraćanje – priča za Danas Nikolić.

Prema njegovim rečima napadnuti vozači u najvećem broju slučajeva nisu imali teže povrede. Inače, vozači koji pretrpe neke povrede na poslu od preduzeća dobiju nekoliko slobodnih dana da se oporave, a u zavisnosti od situacije i lekarsku negu i bolovanje. Takođe se upućuju i kod psihologa. Posle izvesnog vremena, svi oni kako kaže Nikolić uglavnom i dalje ostaju da rade taj posao, jer jednostavno nemaju šta drugo, izlažući se ponovo riziku od huligana i bahatih putnika. Iako su vozači u preduzeću prošli obuku o lepom ponašanju i edukaciju kako da reaguju u konfliktnoj situaciji i samim tim izbegnu incident, oni su i dalje nezaštićeni. Mnogi očekuju da bi uvođenjem komunalne policije mogao da zavlada red na ulicama Beograda, pa samim tim i u vozilima gradskog prevoza.

Među napadačima i deca

Štete nanete vozilima su višestruke. Najčešće su to razbijena stakla, zatim polomljeni nosači vrata, retrovizori, držači i rukohvati, isečen tapacirung sedišta i ispisana kako unutrašnjost tako i spoljašnost vozila. Sve to treba zameniti, popraviti, očistiti, što iziskuje veliko ulaganje ne samo novca već i vremena i energije. Troškovi se umnožavaju jer oštećena vozila često moraju biti isključena iz saobraćaja, tako da čitav grad trpi. Među napadačima na vozila sve je češće i dece i to one u prigradskim naseljima koja kamenicama gađaju autobus, pa se često desi da razbiju po koje staklo.