U Srbiji se godišnje identifikuje stotinak žrtava trgovine ljudima, od kojih su polovina maloletnici, saopšteno je na treningu za novinare o izveštavanju o trgovini ljudima, koji je organizovao niški Medija centar uz podršku Ambasade SAD u Srbiji.
Američki viši policijski savetnik za borbu protiv organizovanog kriminala Frenk Herbert ocenio je da „Srbija dobro radi svoj posao otkrivanja i sprečavanja trgovine ljudima, što možda nije bio slučaj do pre nekoliko godina“. On je precizirao da je srpska policija danas „dovoljno sposobna, informisana i obučena“ da se bori protiv ove vrste kriminala.
– I policajci u Srbiji i u SAD susreću se sa sličnim problemima u borbi protiv trgovine ljudima. Ti problemi su pre svega teško udomljavanje identifikovanih žrtava zbog nedostatka hraniteljskih porodica, česta nepouzdanost svedočenja žrtava što je posledica njihovog lošeg psihičkog stanja i nedovoljna saradnja policije i tužilaštva – rekao je Herbert, koji od pre tri godine radi u Srbiji.
Herbert preporučuje da države pooštre zatvorske kazne za krivično delo trgovine ljudima, kao i da počiniocima zaplenjuju imovinu stečenu na ovaj način. On je kazao da bi u SAD osobu koja je osuđena za trgovinu maloletnim licem u svrhu seksualne eksploatacije čekala zatvorska kazna od najmanje 25 godina. U srpskom zakonodavstvu propisana je kazna zatvora od tri do 12 godina za osnovni oblik trgovine ljudima, a za neke teže oblike predviđena je minimalna kazna od deset godina, dok maksimalna nije utvrđena.
– U Srbiji je trgovina ljudima postala krivično delo 2003. godine. Od tada do danas nismo dovoljno razvili svest kod građana da ga prepoznaju i o tome obaveste policiju, nevladine organizacije ili centre za socijalni rad. Građani su još uvek slabo informisani i često ne razlikuju žrtvu trgovine ljudima od nestale osobe – rekao je Duško Klikovac iz Odeljenja za borbu protiv trgovine ljudima Policijske uprave Niš.
Klikovac je dodao da niško Odeljenje za borbu protiv trgovine ljudima trenutno istražuje dva slučaja. U jednom se sumnja na seksualnu eksploataciju, a u drugom na prisilnu udaju maloletnog deteta, koja se u nekim zajednicama i regionima smatra „tradicionalnom“.
Od seksualnih „usluga“ do vađenja organa
Najčešći oblici krivičnog dela trgovine ljudima su seksualna ili radna eksploatacija i prinudni brak. Čest oblik trgovine ljudima je i ropstvo, kao i trgovina radi usvojenja, prosjačenja ili vađenja organa, rečeno je na treningu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
