HDZ čeka ostavku Tomislava Karamarka

 Sabor, po volji Mosta nezavisnih lista, nije raspušten odmah nego će biti raspušten 15. jula. Datum vanrednih parlamentarnih izbora odrediće predsednica Hrvatske, ali se očekuje da do njih dođe 4. ili 11. septembra ove godine.

Sem što su poslanici HDZ odjednom glasali za raspuštanje Sabora, članovi te stranke su se utrkivali u javnim prozivkama njenog šefa Tomislava Karamarka, koji je (automatski) aktivirao svoj poslanički mandat. Simptomatično je da su dosada preovlađujuće anonimne kritike i prozivke („ne može strankom vladati nečija žena ili muž“) prerasle u pozive za ostavku potpisane imenom i prezimenom. Zakonom regulisani automatizam nije sprečio ni devet poslanika Mosta i Živog zida da svoj negativan stav o Karamarku iskažu glasajući protiv njegovog svrstavanja među poslanike.

Očekivalo se da na sednici Predsedništva HDZ, Karamarko podnese ostavku na funkciju šefa te stranke. Ali on je, u skladu sa svojim nekontrolisanim i iracionalnim ponašanjem, sednicu Predsedništva stranke otkazao. Poput igre sa takozvanim preslagavanjem i ovaj manevar će samo doprineti daljem padu HDZ-a. Koji je već u nedelju dobio rečitu predizbornu poruku: u mestu Vrgorac, na granici sa Hercegovinom, HDZ je, posle 25 godina vladanja, izgubio mesto gradonačelnika od kandidata Nezavisne liste mladih koga podržava Most. Sve uz lično prisustvo moćnog HDZ-ovog operativca Milijana Brkića.

Kako se i očekivalo, na političku scenu se u velikom stilu vraća i neuništivi Vladimir Šeks. On je   sa ekrana N1 poručio da „Karamarko treba da napusti političku pozornicu“. Šeks je nedavno izgubio mesto savetnika predsednice Hrvatske za ustavna pitanja jer je i sam ulovljen u sukobu interesa, ali kad je pitan da li to znači kraj njegove političke karijere, odgovorio je regionalno omiljenom mataforom: „Malo morgen“.

Šeks veruje da HDZ, i pored po HDZ užasnih rezultata ankete upravo televizije sa koje se obrušio na Karamarka, ima dobre izglede na povoljan rezultat na izborima ukoliko odmah izabere novog šefa. HDZ-ovi evroparlamentarci prvi su (i jedini) javno kritikovali Karamarkovo rušenje sopstvene vlade, pa Šeks smatra da bi evroparlamentarac Andrej Plenković bio odlično rešenje za novog šefa, dok se u hrvatskoj javnosti čak prednost daje evroparlamentarci Ivani Maletić da postane još jedna moćna žena u toj konzervativnoj stranci. U svakom slučaju – Tomislav Karamarko je nepunih šest meseci i neuspešno pokušavao da sa drugog mesta igra ulogu prvog čoveka Hrvatske.

Ni sada tehnički hrvatski premijer Tihomir Orešković ni predsednik Sabora Željko Rajner nemaju više ni trunke političke uverljivosti. Pa u međuvremenu upravljanje Hrvatskom preuzima predsednica Kolinda Grabar Kitarović. A izokola i upravljanje štetom koju je Karamarkov politički diletantizam naneo HDZ. Tome će svakako poslužiti i njen „istorijski“ susret sa srpskim premijerom, koji bi trebalo da liči na čuveni susret Jadranka Kosor-Borut Pahor, iako Grabar-Kitarović nije nadležna za većinu problema koje je u intervjuu HRT-u citirao Vučić.

Grabar-Kitarović je tendenciju da svoje nadležnosti raširi preko ustavom definisanih pokazivala i ranije. Kao i perfektnu sposobnost da prepozna trenutak kad sa promocijom sopstvenih gledišta, a u interesu sopstvenih interesa treba, bar na neko vreme, odustati. Tu je vrhunsku sposobnost pokazala najpre kad je, posle iznenadne posete Zagrebu američkog izaslanika Nikolasa Dina, iznela eksplicitnu ocenu i osudu Nezavisne države Hrvatske iako je do tad „sama , za unutarnje potrebe, zlorabila najmilitantniju i najnemoralniju hrvatsku proustašku desnicu“, da ipak citiramo hrvatske medije. Drugi put je to učinila neki dan, kad je previdela zahtev Tomislava Karamarka da mu se da još osam dana za zamlaćivanje sopstvene stranke i hrvatske javnosti i, kao prvi HDZ-ov kadar, opredelila se za raspuštanje parlamenta.

Bar do kraja ove godine, Hrvatska neće imati nijednu instituciju izvršne vlasti sa političkom legitimacijom, sem predsednice. Ona je odmah dohvatila tu priliku.